Treći Nomadski letnji program, pored ostalih posetilaca, uključuje i osobe oštećenog vida. Taktili, reljefi, audio/svetlosne instalacije i Brajevo pismo potvrđuju da umetnost ne reprodukuje vidljivo, već čini vidljivim.[1] Dve izložbe u okviru Nomadskog letnjeg programa su prostori između čitanja, gledanja, dodirivanja i slušanja. (P)osetioci višečulne prikaze paradoksalno ne mogu doživeti nikako sem ujedinjenjem iskustava osoba koje vide i koje ne.
Tokom trajanja obe postavke planirana su stručna vođenja koja će obavljati kustos, umetnici i članovi Saveza slepih Srbije.
Vladimir Veljašević, Najbolji deo dana[2]
Petak, 23.avgust u 19 časova
Posle tamnog futurističkog mizanscena Ane Vujović, Vladimirova postavka nas izvodi na brisani prostor svetlosti dana, u sred zaglušujuće tišine magičnog sata-neposredno posle izlaska i pre zalaska sunca, kada je svetlost mekša i crvenija, a senke najizduženije. Kontemplativni aspekt napuštenih pejzaža naglašen je kombinacijom western ikonografije i japanskog načina kadriranja. Senzibilnosti istoka i zapada spakovane su unutar strip estetike.
Lepota postaje opšte mesto kada se opisuje, to je večita teškoća sa razglednicama.[3]
Pred nama su prizori iz neobjavljenog autorskog stripa rađenog kao deo Vladimirovog doktorsko-umetničkog projekta. Matrice prvenstveno zamišljene kao osnove za blindruk/reljefnu štampu se ovde osamostaljuju. Klišei postaju samodovoljni minimalistički taktili monumentalnih razmera.
Narativ je u drugom planu. Smešten je na uglu između strip prostora i strip vremena. Taj ugao je širok kao dokolica. Tu stojimo. Družimo se. Ćoškarimo.
Izložba će biti otvorena do 30.avgusta 2019.
[1] “Art does not reproduce the visible, rather it makes it visible.” Paul Klee
[2] R.Carver, Svi mi, Lom, Beograd, 2017, str.292.
[3] H.Kortasar, Sabrane priče 2, Službeni glasnik, 2012, str.163.