Savremena umetnička scena, pored svih novina u domenu vrste materijala, novih pristupa u oblikovanju i koncipiranju umetničkog dela, svedoči o ne tako brojnoj, ali izuzetno upečatljivoj prisutnosti  kamena kao materijala za umetnički izraz – kako u domenu skulpture, tako i u oblasti arhitekture, slikarstva i proširenih medija. U našem dobu elektronike, digitalizacije, buke, efikasnosti, brzine, rasparčanosti, promenljivosti...  (po)stoji kamen – čvrst, kompaktan, postojan, miran, tih... U tom smislu, izložba problematizuje odnos kamena i savremenosti. Jer savremenost nezaustavljivim i neprekidnim kovitlacem svakodnevice neumoljivo usisava skoro svaki atom snage savremenog čoveka. A kamen svojom (s)taloženošću, kao odrazom milenijuma njegovog nastajanja, pruža osećaj spokojstva; traži posvećenost, i gledanja, i oblikovanja; opominje na dimenziju večnosti... Zato je i danas, kao i u kamenom dobu, kamen podsticaj i nepresušno nadahnuće čoveku za oblikovanje.

Izložba (Sa)vremenost kamena nudi uvid u različita umetnička ostvarenja koja su urađena u kamenu ili podstaknuta kamenom, kao materijom za umetnički izraz. U tom smislu, pored odabranih i izloženih umetničkih dela, izložba  pruža uvid i u specifičan odnos prema kamenu samih umetnika, koji se mogu  videti na samoj postavci u vidu zapisanih misli o kamenu kao nadahnuću za umetničko oblikovanje.
O tome svedoče savremeni umetnici pre svega svojim umetničkim delima, ali i rečima/mislima/stavovima, različitih umetničkih poetika i generacija, i to Petar Vujošević (1959), Marko Vukša (1977), Marko Vučković (1992), Kristina Ivić (1995), Ivan Jeremić (1979), Milan Kulić (1988), Mladen Miljanović (1981), Jelena Mirković (1995), Borislav Nježić (1933–2016), Dušan Petrović (1962), Olivera Savić Popović (1950), Mice Poptsis (1950), Dejan Trivunac (1967), Goran Čpajak (1963) i Đorđe Čpajak (1961).

Izložba traje do 13. novembra 2023. godine.