Izložba je priređena nešto više od godinu dana nakon njene smrti i predstavlja pregled stvaralaštva na polju ilustracija knjiga za decu, kao i nekih radova primenjene umetnosti. Ida Ćirić je uradila ilustracije za 52 knjige, a veći deo originalnih ilustracija je predstavljen na izložbi.
Studijski tekst o njenom profesionalnom radu napisala je istoričarka umetnosti Vesna Lakićević Pavićević u katalogu izložbe.Ona kaže: "Ilustracije Ide Ćirić su namenjene, pre svega, deci i omladini. One nisu slučajno objavljene na stranicama Radovićevog Poletarca (1973-1975) ili Erićevih knjiga Čitanka godišnjih doba (1979). Žanrovski svrstane u ilustracije za mlade, one raspolažu imaginativnim i inovativnim svojstvima kreativne inteligencije. Često se postavljaju pitanja Šta je to kreativna inteligencija i koji ilustratori je poseduju. Na prvom mestu je maštovitost - suštinski deo kreativne inteligencije , koja joj pomaže da vizualizuje nove ideje. U tom smislu percepcija, važan aspekt kreativnosti, podrazumeva kako autor vidi i reaguje na nove informacije. Neosporno, slikarstvo i grafika njeno su "polje znanja", pomoću koga je ona postigla cilj - izražavanje sopstvene vizije i doživljaja sveta."
Autor izložbe Ida Ćirić - Ilustracije (1957-1997) je Idin sin, Rastko Ćirić, koji je uz pomoć ostalih članova porodice sakupio radove i napravio biografiju Ide Ćirić. Na predlog Saveta Salona Muzeja primenjene umetnosti, jedan deo izložbe je posvećen radu porodice Ćirić, koja je jedan od retkih slučajeva gde se kvalitetan i značajan doprinos srpskoj istoriji primenjene umetnosti prenosi na više generacija ilustratora i dizajnera u okviru jedne porodice. Idin muž, Miloš Ćirić (1931-1999), jedan je od umetnika i profesora koji su postavili temelje posleratne grafičke komunikacije u Srbiji, a sinovi Rastko i Vukan značajno su doprineli razvoju primenjene umetnosti u poslednjih tridesetak godina. I njihove ćerke Iva, Manja i Mina nastavljaju istim putem, tako da i od njih možemo očekivati novi doprinos srpskoj primenjenoj umetnosti.
U razgovoru sa Arankom Farago, Ida Ćirić opisuje vreme kada su Rastko i Vukan bili deca: "Druženje s moja dva sina, sa kojima iznova doživljavam sve ono što njih veseli, ili rastužuje, pobudilo me je da se isključivo bavim ilustracijama za decu. Želja mi je da što jednostavnije prikažem zbivanja i da pored teksta u dečjim knjigama one razvesele ili pouče, da deci ukažem na radosne doživljaje iz njihovog života, da razotkrijem jedan lep i veseo svet koji ih okružuje."
Izložba Ćirići predstavlja uvid u rad porodice Ide Ćirić i omogućava nam jedno novo tumačenje kreativnosti i ponovno sagledavanje principa autonomije, kompromisa i uspeha.