USPOMENE I SEĆANJA: IZAZIVANJE ILI PRAZNINA?

Kretanjem kroz različite medije, umetnica Marija Petković postavlja dramatičnu izložbu, sačinjenu od celina povezanih dugogodišnjim prikupljanjem, pripremama i konceptualizacijom. Apstraktnu poučnost ove izložbe nosi mnoštvo predmeta, ali je u Uspomenama i sećanjima materijalna preciznost deduktivna, krajnja sekvenca dinamičnih procesa, a ne okoštalih stanja – do delova, do predmeta od kojih je sastavljena ovakva celina se ipak mora stići. Pudrijera kao predmet varira idejno i prostorno. Kao vertikalna postavka na ogledalu, ona ispituje identitet posmatračice i posmatrača u odnosu prema drugima, ali i u međusobnom odnosu pudrijera. S druge strane, dramatično drugačije, od zatvorenih i mnogobrojnih pudrijera kretanje je usmereno ka onim pojedinačnim i otvorenim, simulirajući proces otvaranja sećanja, razmatranja pojedinačne sudbine u sukobu ili saradnji sa kolektivnom. Približavanjem pojedinačnim pudrijerama otkriva se još jedno, opet-ogledalo, čime se ovaj predmet pokazuje kao neizbežna i možda jedina sigurna mogućnost ispitivanja identiteta u vremenu. Uporno fokusiranje na jednu od mnoštva pudrijera jeste i vid odabira savremenice iz prošlosti, uživljavanja u neki od proteklih života. Na/u pudrijerama sadržan je materijalni i duhovni život lica, odraza lica, reči i tišine pred odrazom, ali i praznina kao deo ogledala, kao neizbežno odsustvo ne samo likova žena koje su ih koristile, već i praha koji ih je ispunjavao. Takvo minus prisustvo i provociranje onih koji učestvuju u tom sećanju, kao i u igri definisanja svog identiteta, posebno su dinamizovani kroz radove izrađene tehnikom pudera na platnu u Ton karti uspomena i sećanja. Oni podražavaju ramove klasičnih portreta, pojačavajući utisak prolaznosti i nestanka ljudskog lika, nostalgije i melanholije njegovog večnog traženja. U tom pogledu, makrofotografija razbijenog ogledala iz jedne od pudrijera u isto vreme problematizuje i simbolizuje čitavu izložbu – šta se gubi, a šta dobija pred ogledalom? Mogu li lik i identitet biti celi, te posledično i fragmentarni? Tkanjem od uspomena i sećanja (posvećeno Margiti Perić 2009-2010), koje oblikom sugeriše arheološki nalaz i geološke slojeve, Marija Petković se igra očekivanjima i prepoznavanjem zadatih formi. Beli komadi tkanja u kontrastu sa autentičnim, raznobojnim stvarima, kao prisustvo i odsustvo lika devojčice, otvaraju pitanje jesu li posmatračica i posmatrač zaista pozvani da se pitaju o identitetu? Da li je nelagoda pred zapitanošću nad identitetom osnovno osećanje ove izložbe? Efektno postignuta taktilnost, boje i tekstura materijala, dečijeg, nežnog, ali strogog i formalnog, zahteva emotivnu reakciju. Naivna emotivnost, nostalgija i melanholija samo su površinska osećanja ove izložbe. Jer koncept Uspomena i sećanja na anđele daje ironičnu vertikalu – umesto sugerisanja transcedencije, večnosti, idiličnosti, tačaka neodređenog, odsutnog vremena, o čemu svedoče anđeli koje smo sreli? Umemo li da razgovaramo s onima koji su tu i koji od nas odvraćaju pogled? Razbijanje iluzije savremenog potrošačkog identiteta, iluzije kontrole nad sopstvom izazvano je unošenjem anahronije u perspektivu. Predmeti nadživljavaju ljude i gospodare njihovim samoposmatranjem kroz vreme, oni provociraju posetioce izložbe, koji postaju nosioci trajanja. Materijalnost je nadišla svoju prvobitnu, istorijsku svrhu. Umetnost Marije Petković grupiše, otkriva krhotine identiteta i sećanja u predmetima, u grupnom imenovanju (deca – anđeli – žene) pronalazi praznine koje čine grupe koliko nestabilnim toliko i kompaktnim. Uspešno izbegavši proizvoljnost i relativnost, autorka iznosi neophodna svedočenja, koja istoriju konzerviraju, od nje čineći prostor, te školjke pred nama, sada i ovde prazne, bez bisera, pudera, s prošlošću u sadašnjosti, s vremenom kao jedinom sadržinom.
Milica Bešić,  filološkinja i pesnikinja

Marija Petković je rođena 1978. godine u Leskovcu. Diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti 2003. godine u klasi prof. Anđelke Bojović u Beogradu. Magistarske studije završila 2006. godine kod iste profesorke na istom fakultetu. Član ULUS-a od 2004. godine.

Samostalne izložbe:
2006. - Razotkrivanje, magistarska izložba slika, galerija FLU, Beograd - Galerija Centra za kulturu i umetnost, Aleksinac
2011.- Smetnje, izložba foto-instalacija, umetnička galerija Stara kapetanija, Zemun - Putovanja, izložba fotografija na platnu, galerija Artget, Kulturni centar Beograda, Beograd
2013. -Suočavanja, izložba printova, galerija savremene umetnosti Pančevo, Pančevo - Suočavanja, izložba printova, galerija Studentskog kulturnog centra,
Beograd
2014. - Putovanja, izložba fotografija na platnu, Gradska galerija Kraljevo, Kraljevo - Putovanja, izložba fotografija na platnu, Leskovački kulturni centar, Leskovac -Suočavanja, izložba printova, Gradska galerija Narodnog muzeja u Leskovcu, Leskovac
2020. – Uspomene i sećanja, izložba slika, instalacija, fotografija na platnu... Gradska galerija, Narodni muzej Leskovac

Učestvovala na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Nagrade:
2003. - Perspektive XXX, izložba nagrađenih radova studenata FLU, Jugoslovenska galerija umetničkih dela, Andrićev venac, Beograd
2013. - Prva nagrada 51. Oktobarskog likovnog salona, Leskovački kulturni centar, Leskovac
2018. - Druga nagrada 56. Oktobarskog likovnog salona, Leskovački kulturni centar, Leskovac

Otkup dela:
2015. - Otkup umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti 2015. godinu, Ministarstvo kulture i informisnja, Repulika Srbija, otkup fotografija na platnu
Putovanja, Leskovački kulturni centar, Leskovac, 2015.
2016. - Otkup umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti 2016. godinu, Ministarstvo kulture i informisnja, Repulika Srbija, otkup fotografija na Platnu
Putovanja, Leskovački kulturni centar, Leskovac, 2016.
2007- Radi na Odseku za tehnološke umetničke studije, od 2015. i na Odseku za poslovne studije Leskovac na Akademija strukovnih studija Južna Srbija