Radovi su nastali u nameri da se izvrši „biopsija” jednog „fenomenološkog tumora”. On je sumnjiv, potencijalno smrtonosan (ili ne, ukoliko dosledno primenimo ranohrišćansku literaturu o bolesti, posebno Svetog Avgustina, te oboljenje posmatramo kao korektiv), ali to bez pažljivog posmatranja ne možemo sa sigurnošću tvrditi. On se zove Moderna. On je epoha, tvorac dve totalitarne ideologije koje su uništile desetina miliona ljudi, on je kaleidoskop kroz čiji okulus nasumično stvorene slike zavode i zadivljuju. Moderna politički osvešćuje umetnost, Moderna kriminalizuje ornament, redukuje, misli o urbanim metabolizmima i promišlja mogućnosti demokratičnosti komfora, ona je diskontinuitet, opire se uspostavljenom društvenom organizmu, ona je jedna od tečnosti u makijavelijevskom smislu i ona kroz sklonost da sintetiše rađa najveća dostignuća civilizacije, ali takođe i uslove za njen najveći sunovrat, porađajući totalitarizme dvadesetog veka.

Luka Tripković je rođen 9. maja 1989. godine u Valjevu. Diplomirao je 2014. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi red. prof. Milete Prodanovića. Dobitnik je nagrada Stevan Knežević i Ljubica Cuca Sokić. Trenutno je student doktorskih studija na istom fakultetu. Objavljuje teorijske tekstove od 2015. godine. Izlagao je na više grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Autor je dva romana.