Knjiga je svojevrsna hronologija u stihu. Olja Ivanjicki na samosvojan način piše o novom početku, rečima nad rečima, promenama, večnim uslovima, o značenju brojeva i brojanja, zlatu, prepoznavanju, bolu, dodiru. To su poeme, ili strasno traganje za skrivenim istinama. Olja je mudrac u krhkom telu žene. "Uopšte ne znam koliko znam. Znam i ono što mi još nije palo na pamet", rekla je o sebi autorka.