Gimnaziju je pohađala u Beogradu, gde joj je profesor crtanja bila Zora Petrović. Slikanju su je učili profesori Beta Vukanović, Ljuba Ivanović i Ivan Radović. Ljubica Sokić je radila i izlagala u Parizu u godinama 1936—1939. Po povratku iz Pariza, prvi put samostalno izlaže 1939. u beogradskom paviljonu Cvijeta Zuzorić. Jedan je od osnivača umetničke grupe „Desetorica“. Bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu od 1948. do 1972. Godine 1968. postala je dopisni član SANU, a od 1978. redovni je član.

Njeno slikarstvo se opisuje kao intimističko. U početku je slikala mrtve prirode, pejzaže, figure i portrete. Kasnije je težila ka uprošćavanju formi, geometrizaciji i umerenoj apstrakciji. Povremeno je koristila tehnike kolaža i eksperimentalnih materijala.

Poslednja izložba umetnice održana je Vršcu, a tekst u katalogu napisala je Irina Subotić.

Elegije Ljubice Cuce Sokić (Irina Subotić)

"Svaka izložba Ljubice Cuce Sokić je praznik naše kulture. A o ovoj vršačkoj izložbi imamo pravo da govorimo kao o posebnom događaju jer se njome nezvanično, ali profesionalno, isto koliko i prijateljski i svečano obeležava jedan veliki datum: 9. decembar 1914, datum rođenja naše eminentne umetnice. Cucine radove prikazane na ovoj izložbi odlikuje jedna posebnost: radi se o delima koja su retko pružena javnosti na uvid jer pripadaju njenim privatnim kolekcionarima a njih je u našoj sredini mnogo. Međutim, činjenica je da je priređivanje jedne takve izložbe pravi poduhvat. Zato je praznik još veći" nastavak teksta Irine Subotić...