Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Pavel Đurković
Anđelka Bojović
Ivona Pleskonja
Stojan Aralica
Mirko Rački
Marina Nakićenović
Dušan Gavela
Aleksandar Cvetković
Marko Čelebonović
Oton Gliha
Biografija
Sasvim je izvesno da je Raša Todosijević u svom najranijem formiranju bio deo one nove, obrazovane ali i beskrajno otudjene beogradske mladeži koja je, rodjena posle Drugog svetskog rata, stasavala daleko izvan novoformiranog establišmenta nekakve socijalističke srednje klase. Sticajem takvih prilika, ta mladež nije ni mogla niti je želela da baštini umetničke ideala predratnih dana niti je sa blagonaklonošću gledala na uskogrudost i komformizam vodećih predstavnika tkz. visoke ili akademske socijalističke kulture. Bilo je očigledno da je umetnički milje, u najširem smislu te reči - uprkos svom stalnom pozivanju na tradiciju gradjanske kulture - oberučke prihvatio gotovo sva merila utvrdjena tokom privih desetak godina socijalističkog realizma.
Po završetku osnovne škole i posle kraćeg boravka u Vojno vazduhoplovnoj školi u Mostaru, Raša Todosijević se 1963 god. vraća u Beograd gde pohadja kurs crtanja i vajanja u nameri da te pouke iz akademskog crtanja iskoristi za prijemni ispit na Likovnoj Akademiji. Na Likovnu Akademiju se upisuje 1964 godine. Suočivši se sa profesorima neprijatno skromnog obrazovanja i talenta, i sa opštom atmosferom koja nije gajila simpatije za novatorstvo a pogotovo ne za ljude slobodnog duha, Raša Todosijević uvidja da su naizgled tradicionalne i uvažene institucije zapravo ona mesta gde se prikrivaju istinska uporišta i instrumenti «kulturne» represije i na čemu počiva svojevrsni ugodni samoizolacionizam umetnika socijalističkih zemalja.
Krajem 60-tih i početkom 70-tih, on se javlja kao ličnost koja se u negostoljubivim prilikama poduhvata usamljeničkog posla odlučnog prekida sa neplodnim ali visoko uvažavanim eklekticizmom tog za mnoge zlatnog perioda socijalističke ere. Taj je eklekticizam počivao kako na primeni oveštalih receptura modernizma Pariske škole tako i na onim pseudo romantičnim i uglavnom anahroničnim pokušajima da se mimo svake logike prilagode novom vremenu «nacionalni slikarski elementi» pokupljeni iz zamrznutog lokalnog istorijskog zaledja, uglavnom zbog nekakvog konstruisanog fantazma o mogućem kontinuitetu sa srpskom umetnošću iz vremena kasne Vizantije. Suprotno tome, ili suprotno zatečenom i dakako neočekivanom suglasju represije i konformizma, suprotno suglasju lokalne ograničenosti i onih previše bojažljivo izraženih želja za emancipacijom ili, bolje rečeno, «opštem i umešnom plivanju u datim okolnostima» Todosijević je jedan od onih malobrojnih i beskompromisnih utemeljiteljima nove ili Post-formalne umetnosti u Beogradu. Glavna načela takve umetnosti bila su usmerena ka definisanju novih pogleda na umetnički individualizam i ka širenju skale medija i mogućih postupaka unutar te nove umetničke prakse.
Početak sedamdesetih, ili možda čitava ta decenija prošlog veka, može se sažeto opisati kao njegov gran rifiuto.
Zajedno sa još nekoliko bliskih prijatelja okupljenih oko galerije Studentskog kulturnog centra, on počinje da radi «akcije», «tablo-vivant-e», prformanse, da koristi vlastito telo kao umetnički materijal, da drži predavanja o novoj umetnosti ili pak da izradjuje dela od netrajnih materijala. To je vreme kada njegove fotografije, video snimci, tekstovi, foto kopije, polaroidi, plakati, instalacije i ručno radjene publikacije postaju legitimna izražajna sredstva naspram onovremeno dominantne tradicije orijentisane isključivo ka slikarstvu, vajarstvu ili tradicionalnim grafičkim tehnikama. U isto vreme on uspostavlja veze sa svojim istomišljenicima iz Novog Sada, Zagreba i Ljubljane ali i sa mladjom generacijom evropskih umetnika koje sreće na svojim čestim putovanjima po Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Poljskoj, Belgiji, Holandiji, Italiji, Austriji , USA itd...
Ne sme se zaobići ni ona često pominjana činjenica da je kao još veoma mlad umetnik on ipak imao priliku da predstavlja Jugoslaviju na značajnim medjunarodnim izložbama i poznatim bijenalima. To bi onovremenog evropskog posmatrača, naviklom da stvari prihvata sa reprezentativne strane, moglo navesti na pomisao o jasnom nagoveštaju liberalizacije društvenih prilika u Jugoslaviji. Istina je bila suprotna tome. Nova ili avangardna umetnost u Jugoslaviji, pogotovu njeni predstavnici u Beogradu, bili su i ostali sasvim marginalizovani i «vlast je zloupotrebljavala avangardu da bi na stranom terenu branila svoje tobože progresivne boje uporedo sa ostalim, slobodnim narodima». (Andrew Gibbon Williams).
Uporedo sa Todosijevićevim sve češćim prisustvom na medjunarodnoj umetničkoj sceni, pogotovo sa serijom performansa «Was ist Kunst?» a znatno kasnije i sa instalacijama «Gott liebt die Serben», što će koincidirati sa prilikama neposredno posle pada Berlinskog zida, njegov položaj u domaćim prilikama biva sve više marginalizovan a to se zapravo svodilo na relativno efikasnu kulturnu a time i na njegovu ekonomsku izolaciju.
Sa jačanjem nacionalističkih tendencija koje su u širokoj skali gotovo uvek neodrživih argumenata uporno ali neuspešno prikrivale dogmatsku, provincijalnu, totalitarnu, patrimonijalnu i, konačno, svoju staljinističku suštinu, avangardna je umetnost, bez svog uporišta u relevantnim kulturnim krugovima, lako bila obeležena stigmom bezdomnog komunizma da bi samo nešto kasnije, u još težim ekonomskim i političkim prilikama, bila proglašavana za izdankom novog svetskog poretka. U toj ravni, u ravni borbe za kulturni samoizolacionizam ili održanje starih hijerarhija vrednosti, došlo je do prećutnog suglasja izmedju palanačkih jurodiva i njihovih kolega zarobljenih u limbu izvetrelog komercijalnog modernizma u Evropi one već zaboravljene Pariske Škole iz druge polovine dvadesetog veka.
Javna adresa:
Beograd
Škola:
Fakultet likovnih umetnosti
Mesto škole:
Beograd
Godina završetka:
1969
Samostalne izložbe:
2005 – Narodni muzej Crne Gore, Dado studio, Cetinje, Crna Gora
2004 – San Francisko – Beograd, Todosijević fondacija: Projekat: Bog postoji, donacija 50 slika umetnika San Franciska I 50 slika umetnika Beograda, SAD
2004 – Retrospektivna izložba, Galerija za inostranu umetnost, Sofija, Bugarska
2003 - Retrospektivna izložba, Galerija moderne umetnosti, Celje, Slovenija
2002 - Retrospektivna izložba, Muzej savremene umetnosti, Beograd, Srbija
Grupne izložbe:
2006 – 2007 Kontakt Beograd, dela iz kolekcije Erste Bank groupe, MSU Beograd
2006 – Rubne posebnosti: Avangardna umetnost ex – Jugoslavije, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad
2004 / 2005 Essence of Life- Essence of Art - Paper works, the artists of Eastern and Western Europe, Sent Petersburg, Moskva, Budimpešta
2005 – O normalnosti, Umetnost u Srbiji 1989 – 2001, Muzej savremene umetnosti Beograd
2004 – Kontinentalni doručak, 45. Oktobarski salon, Beograd
2004 – Belgrade Art Inc, Wiener Secession, Beč, Austrija
2003 - In den Schluchten des Balkan (In the gorges of the Balkans), Kunsthalle Fridericianum, Kasel, Nemačka
2003 - Blut & Honig, Zukunft ist am Balkan. (Honey and Blood – Future is on the Balkan), Austrija
Nagrade/priznanja:
30 najboljih izložbi u Belgiji 2006-2007, Galerija 1st Floor, Antverpen, Belgija
Nagrada Muzeja moderne umetnosti, IASPIS RESIDENTIAL AWARD 2001, Stokholm, Švedska
Nagrada grada Beograda, Beograd, Srbija, 2003
CEC ArtsLink nagrada za 2004. Njujork-San Francisko, SAD 2004
Emily Harvey rezidencijalna nagrada za 2006, Njujork-Venecija 2006
Nagrada Herceg Novi, Crna Gora
Nagrada Kolonije Beli anđeo, Prijepolje, Srbija
Nagrada Bijenala Nadežde Petrović, Čačak, Srbija
Nagrada Sava Šumanović, Novi Sad, Srbija, 2008