Tamara Radanović
Rođena 17.07.1978. u Beogradu. Završila srednju grafičku školu "Milić Rakić" smer fotografija. Višu filmsku školu "Dunav film" smer filmska/TV kamera u klasi profesora Radoslava Vladića. Kao fotofraf radila u magazinima Playboy, Sensa, Lisa, Jolie... / Net magazinu "U pravu si" / Izbegličkom magazinu (UNHCR) "Pravi odgovor" / Dnevnim novinama Danas, Biznis...itd. Kao urednik fotografije u nedeljniku "Reporter". Fotograf na filmu "Kad porastem biću kengur" / "Hitna Pomoć". Samostalne izložbe : 2007. "Proces" galerija Remont / 2000. "Usamljenost" galerija kulturnog centra Kotor. Kolektivne izložbe : 2007 "24 hours at home in Europe" Bremen Nemačka - www.24h-europe.net / 2003,2004 "YU Press Photo" / 2001 "Izložba minijatura" galerija Studenski grad Filmovi : 2004. "Vreme" autor (režija, kamera) / 2001. "Radioaktivno" autor (režija, kamera) Filmski festivali : 2005. "Festival kratkog metra" Beograd - Vreme / 2005. "Short movie festival" Mostar - Vreme / 2002. "LOW-FI video" Slovenija - Radioaktivno / 2001. "LOW-FI video" Subotica - Radioaktivno / 2001. "LOW-FI video" Beograd - Radioaktivno.
"Svaku epohu obeleže veliki događaji, češće tragični, retko veličanstveni, ali isto tako i neki mali, intimni i naizgled nevažni trenuci ostaju upamćeni među pojedincima ili opstaju u sećanju čitavih generacija. Način na koji su se deca igrala ne spada u momente koji su bitno uticali na putanju istorije, ali se dečja igra ipak uvek može tumačiti kao refleksija sredine u kojoj ona odrastaju. I u vreme kada su najčešće igračke bili plišani medvedići, ljuljakonji, lutke u raskošnim haljinama, i kada su postojale dečje uniforme, sablje i olovni vojnici. I u poslednjim decenijama, samo što je sada proporcija izmedju "humanih" i "agresivnih" igračaka vidno poremećena. Ono što zabrinjava još više je dečja igra humanim igračkama koja evoluira u agresivnost. Odrasli su za svoj podlmladak proizveli kopije bornih kola i maskirno ofarbane tenkove koji se pokreću okretanjem pedala ili električnim motorima, napravili su replike vatrenog oružja, čak su na trzište izneli i maketu koncentracionog logora[1] ! Šta su odrasli zauzvrat dobili od mladunaca? Ako jednom rečju treba reći sta je to, onda je to - ogledalo.
Video sam u Italiji da deca legnu na asfalt, a njihovi drugari ih kredom opcrtaju imitirajuci tako inspektore na uvidjaju žrtava mafije.
Video sam u Sarajevu, neposredno po završetku rata, skupinu decaka kako preko umreženih kompjutera igraju igru u kojoj jedni na druge pucaju svakakvim fiktivnim oružjem.
Video sam u Batajnici male Rome kako nišane u nebo već upotrebljenim ručnim raketnim bacačem. Samo mesec dana pre toga mnogo je takvih naprava odbačeno nakon upotrebe protiv NATO-projektila.
Video sam na Novom Beogradu fotografije Tamare Radanović. I ona se igra. I ona imitira. I izložba će biti njen skroman doprinos nečemu što ću nazvati "zabranjene igre". "
Vladimir Perić
________________________________
[1] Firma LEGO je zaista napravila ovakvu igračku, ali je nakon oštrog protesta jednog jevrejskog udruženja sporni artikl povukla iz prodaje.
objavljeno26.02.2009.