Umetnost i ekokritika - Bojsovo nasleđe
Po Lindi Vajntraub, Bojs je u svojoj umetničkoj praksi razvijao ekološke pristupe u registru društvene ekologije, duboke ekologije i ljudske ekologije, tematizovao je probleme energije, habitata, resursa, haosa, sistema i mogućnosti reforme odnosa prema prirodi, koristeći se performansom, generativnom umetnošću, instalacijama i društvenim praksama, u vidu javnih događaja i procesa, a strategije koje je koristio bile su: istraživanje, aktiviranje, metaforziacija, dramatizacija i instrukcija. Linda Vajntraub je autorka prvog istorijskog pregleda eko umetnosti, koja se izdvaja od umetnosti zemlje ("land art" i "earth art"), koje je još 1969. obradio Vilogbi Šarp i umetnosti okružja ("environmental art"), koju je obradila Barbara Matilski 1992. Njena studija objavljena je 2012 pod nazivom: "Za Život! Ekološka umetnost u borbi za održivu planetu", i uspostavila je i potrebu za ekokritikom u polju vizuelne umetnosti, koja je do tada već uveliko razvijana u polju književnosti.Iste godine je i Greg Garar za prestižnu izdavačku kuću Ratlidž objavio knjigu "Ekokritika", u kojoj je tu disciplinu odredio izvan do tada gotovo podrazumevanih okvira istorije književnosti, i to kao: "studiju odnosa ljudskog i neljudskog, kroz istoriju ljudske ku lture i analizu samog pojma 'ljudskog'". Ta disciplina se upravo razvija kroz tekstove po katalozima i prikaze izložbi i umetničkih akcija. Kao nezaobilazna istorijska referenca u tim tekstovima se stalno pojavljuju i neki Bojsovi radovi.