Portreti Tamare Parks-Hebert

Ovu izložbu možemo okarakterisati kao umetničko istraživanje identiteta. Svako ljudsko biće ima lice u koje upisujemo identitet, konstantno konstruišući/dekonstruišući njegovo značenje. Kroz celokupnu istoriju umetnosti ljudsko lice zauzima jedno od centralnih mesta istraživanja i interesovanja. Jedno od pitanja koje zaokuplja teoretičare i kritičare vizuelne umetnosti, naročito do pojave fotografije, jeste uspeh vizuelne umetnosti da stvori, konstruiše narataiv o identitetu portretisanog lica. Pojavom fotografije sumnje u „autentičnost“ portreta blede i nestaju otvorivši put za preispitivanje narativa koji nastaju u odnosu na fotografisano lice u međuigri personalnih i kulturnih karakteristika,stereotipa,znanja i predpostavki.

Serija fotografija Tamare Parks-Herbert ispituje portrete njenih savremenika koji potiču iz multiuniverzuma identiteta i kultura savremenih Sjedinjenih Američkih Država. Fotografišući portrete ljudi koje sreće u svojoj svakodnevici, autorka postavlja važna pitanja o neprestanoj fluidnosti identiteta i njegovih formi. U jednom trenutku to može biti pozicija žrtve, u drugom pozicija nasilnika, uplašenog ili hrabrog. Iako to autorka ne naglašava u svom radu, neumitno se otvara pitanje aktuelnosti globalnog trenutka i istorijskog iskustva Sjedinjenih Američkih Država kao prve prave globalne multirasne, multikonfesionalne i multikulturne nacije, u svetu koji sve više postaje upravo takav. Odatle se nameće pitanje da li je svetu koji nastaje potreban neki nov, drugačiji identitet ili je upravo taj novi svet garant trajnosti kostantno hibridnog identiteta, priznanja da smo svi skup mnogih identiteta koji grade svaku pojedinačnu ličnost čineći je autentičnom i važnom.