Prilikom otvaranja izložbe nastupaju učenici OMŠ „Nevena Popović“ u Grockoj.

U uvodnoj reči kataloga izložbe „Eho područja“ istoričarka umetnosti Nevena Bogojević navodi:

Svaki predeo per se, mada i kao sastavni deo značajnih, viševekovnih toposa, skladišti bezbroj istorijskih, kulturnih, prirodnih fenomena, tokova i promena. Stoga, kada se govori o ehu područja, ne mora se isključivo
pomisliti na refleksiju zvuka koja se kroz ista prostire, nego se, u metaforičnom smislu, može sagledati i kao višestruki odjek prošlosti i istrajnosti, koji prodire do savremenog doba. Šta se događa kada se vizuelno
dokumentuju ta područja, a njihovi odjeci, satkani od pregršt specifičnih motiva, inkorporiraju u njihov ambijent? Da li je moguće autentični, višeslojni eho učiniti vidljivim i prepoznatljivim?



Izložba Eho područja, umetnice Sofije Rakidžić, predstavlja seriju radova koji jesu vizueleni odgovor na prethodno pomenuta pitanja. Koristeći tehniku uljanog pastela na papiru, umetnica prikazuje predele koji su posredno ili neposredno deo identiteta srpskih, srednjevekovnih manastira i njihove okoline. U predstavljenim pejzažima čija priroda obuhvata masivne planine, pećine, šumovite krajeve, ili pak vinograde, livade i naselja, neretko se mogu uočiti motivi koji aludiraju na širi pojam sakralnosti tih prostora. S jedne strane, reč je o motivima koji su u direktnoj vezi sa sakralnim zdanjima: arhitektonski elementi ili celine, poput manastirskih bedema, temelja, anahoretskih isposnica, manastirskih kula, kupola, portala crkava itd., dok se sa druge strane, prostiranje sakralizacije predela postiže suptilnijom primenom inverzne perspektive. Na taj način, posmatrač dela postaje deo realnog ambijenta koji, posredstvom inverzne perspektive, poprima oblik onog nestvarnog, imaginarnog „nezemaljskog prostora“...



Sofija Rakidžić (1995) rođena je u Beogradu. Osnovne i master akademske studije završila je na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu, na Odseku za konzervaciju i restauraciju slika i umetničkih dela na papiru. Trenutno je na doktorskim umetničkim studijama koje je upisala 2020. godine na istom fakultetu u okviru studijskog programa Primenjene umetnosti i dizajn, a 2021. dobija zvanje istraživača–pripravnika na Fakultetu primenjenih umetnosti, finansiranog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Od 2015. godine aktivno izlaže na grupnim žiriranim izložbama, i učestvuje u radu likovnih radionica i kolonija u zemlji i inostranstvu. Bavi se konzervatorsko–restauratorskim radom i od 2018. godine učestvuje u projektima obnove zidnog slikarstva u Srbiji. Dobitnica je stipendije Fonda za mlade talente Dositeja, kao i stipendija CEEPUS mreže za mobilnost studenata. Živi i radi u Beogradu.

Rančićeva kuća u Grockoj je spomenik kulture od velikog značaja za našu zemlju i autentični varoški dom Beograda i Srbije s početka 19. veka. Ova skladna skulptoralno oblikovana lepotica narodnog neimarstva beleži više od dva veka trajanja i četiri decenije kulturne namene, a svakom posetiocu daruje nezaboravnu atmosferu svog vanvremenskog sklada i spokoja. Kuća raspolaže galerijskim prostorom opremljenim vitrinama, idealnim za postavke primenjene umetnosti, ali i prostranom baštom koja se koristi kao letnja
muzička scena, radioničarski prostor i galerija na otvorenom.



Izložba traje do 21. juna 2022. godine. Dobro došli!