Izložba, obuhvatajući tridesetak slika u tehnici ulja na platnu, kartonu i pausu nastalih početkom 1950-ih godina, iz svih stvaralačkih faza, pružiće mogućnost za potpunijim sagledavanjem relevantnosti slikarstva Igora Vasiljeva za srpsku i jugoslovensku umetnost XX veka.


... Humor i ironija, suštinski neodvojivi od pesnika ponora, neizostavni su motivi i u slikarskom univerzumu Vasiljeva. Rekao bih da upravo u osećaju za ironiju i sarkazam spram malograđanske skučenosti, kao i u osećaju za humor i neobično prisnom, familijarnom odnosu prema “prokletim”, metafizičkim pitanjima našeg nastanka, nestanka i namene u božanstvenoj komediji života – da u toj intuiciji koja je našla svoju punu likovnu ekspresiju, treba tražiti i neponovljivi dar Igora Vasiljeva...   iz kataloga, Srđan Vučinić

Igor Vasiljev je rođen 1928. u Beogradu, u porodici ruskih emigranata.  Studirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu u periodu od 1948 - 1952, nakon čega je upisao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.  Nakon samostalne izložbe 1953, postao je najmlađi član ULUS-a (Udruženja likovnih umetnika Srbije).  Tragično je izgubio život na studenstkoj ekskurziji u blizini Ćuprije 1954, pod nerazjašnjenim okolnostima.