Dok sam čitala i ovaj Noćni dnevnik, razmišljala sam o dresuri, o disciplini, o slobodi...o životu kakav živi Jan Fabr, čija je jedna od kura:zameniti jednu zavisnost drugom. 
Naime, i druga knjiga Fabrovih dnevničkih zabeleški pisana je poetskim jezikom, noću u periodu  između 1985. i 1991. godine. I ovde je Fabr jednako brutalno iskren kada je reč o pozorištu, umetnosti, seksu, smrti i ličnim opsesijama. Pred čitocem se otvaraju noćni sati, snovi i fantazije umetnika saživljenog sa nesanicom.
U stalnoj potrazi za „ratnicima lepote“, za onim što je prepoznatljivo s velike udaljenosti, autor zapravo piše deo svoje biografije i ostavlja slike sveta u kojem živimo: „usamljene životinje koje misle da žive u ljudskom dobu. Ali mi zapravo živimo u dobu buba“. (Noćni dnevnik 1985-1991, Njujork, 1. decembar 1985).
Knjiga je prevedena sa maternjeg jezika Jana Fabra.
Hvala autoru Noćnih dnevnika!
U odnosu ovog regiona “krvi i meda” i Jana Fabra postoji izvesna simpatija.

Zorana Đaković Minniti, urednica izdanja