Dubravka Ugrešić, poznata književnica, esejista i prevodilac, nastanjena u Amsterdamu, prvi put izlaže svoje likovne radove.

Radovi na papiru/kolaži predstavljaju stvaralačku fazu u kojoj se određeni fenomen, prvo izražen rečima, transformisao u vizuelnu predstavu. Fokusirajući značajnu kulturnu matricu kao što je bukvar, ona probelamtizuje stvaranje analogije reč-slika (kod dece) jer se slika-vizuelni znak prepoznaje kao "prirodni znak" koji prethodi reči. U isticanju ovih "znakova" autorica i sama razvija laganu kreativnu igru vizuelnih elemenata. Pri tom je Početnica za nepismene, štampana 1946. u Zagrebu, poslužila kao tematski okvir, a ovim kolažima prethodio je esej Početnica u kome umetnica poredi bukvare s kraja 19.veka i iz sredine i s kraja 20.veka. Bukvar, ne samo kao temelj pismenosti i osnovni pedagoški model već i kao sredstvo integrisanja u vladajući ideološki sistem i kulturni milje, jedna je od autorkinih preokupacija. Baveći se posebno ruskom književnošću i estetikom, Ugrešićeva u svojim kolažima naglašava sovjetski pedagoški model koristeći njihove bukvari iz šezdesetih godina 20.veka kao primarni materijal u koncipiranju sopstvenih likovnih jedinica. Ilustracije/kolaži u početnicama (bukvarima) mogu se čitati i kao autorkine reminiscencije na vlastito detinjstvo. Ove tri grupe kolaža sa isečcima iz pomenutih bukvara i dodatim aplikacijama i paus-papirom, kao igra ponavljanja i/ili preklapanja nekoliko nivoa, predstavljaju i svojevrsnu asocijaciju o utopijama socijalizma.

Izložbu Dubravke Ugrešić prati knjiga sa njenim esejima, reprodukcijama i tekstom Branka Dimitrijevića, a realizovana je u saradnji sa Fabrikom knjiga, autorkinim beogradskim izdavačem.