"Od apstraktnog do realnog", Večernje novosti, Kulturna strana - Likovna kritika povodom izložbe "Quo vadis?" u Prodajnoj galeriji Beograd, Beograd 2020.

                Nove slike Mile Gvardiol (Beograd, 1979), profesorke na dva umetnička fakulteta, u Beogradu na Fakultetu primenjenih umetnosti i u Sremskoj Kamenici, mogu se razumeti dvojako, kao dva odvojena estetička sistema, paradoksalno ili ne, sjedinjena slikom. Još je Vasilij Kandinski čvrsto ubeđen (prenebregnuvši iracionalizam nadrealizma koji nije bilo teško predvideti) pisao da će u budućnosti postojati samo „veliki realizam i velika apstrakcija”. Zbilja bi se cela (post)moderna umetnost mogla vrednovati kao problematizacija te dve ključne paradigme, kao kretanje od figure ka nepredmetnom i nazad, kao veliki raspon ideja i likovnih rešenja, najčešće međusobno isključivih. Slikarka Gvardiol u novom delu svog opusa nastoji da prevaziđe te ključne razlike, suprotnosti realizma i apstrakcije, u svojevrsnoj sintezi tih osnovnih stilskih formacija, koje postoje mnogo pre pojave moderne umetnosti.
                Njena se dela mogu shvatiti dvostruko, kao samostalni, apstraktni govor slike u čistom likovnom stanju i kao realizam, odraz stvarnosti, tačnije, njeno tumačenje, jer nije reč o banalizovanju u vidu (hiper)realnog. To bi možda bilo i opšte mesto u sagledavanju ovih platana da izložba nije posebna po uvođenju momenta stvarnosti, isečka realnog sveta, koji je u ranijim ostvarenjima bio tek povod ili daleki odraz u njenim apstrakcijama. Pošla je od večnog motiva stepenica a stigla do slike izrazitih likovnih kvaliteta čistih linija, promišljenih kompozicija, pastelnog kolorita i iz današnje umetnosti prognane renesansne problematike perspektive i skraćenja. Bez prisustva senki i trodimenzionalnosti, naglašene mimetičnosti i definisanja stvarnog prizora Mila Gvardiol razvija samostalne moći slike kao proizvoda svečanog čina stvaranja, zato su njene boje tako pročišćene i oduhovljene. Tu gde je prisutan predmet, arhitektonski element (stepenište), negde u pozadini je i figura,  čovek, kao nevidljivi sjedinitelj i davalac smisla. Slikarka je sada možda i na prekretnici, svakako dalje humanizuje svoje apstraktne slike dugih linija, čistih površina i naglašenih dijagonala. Ulazeći diskretno u predmetno ne želi da se mnogo intimizuje sa njim, ona nije slikarka atmosfere koja vodi nekom uosećavanju i povišenim emocijama. Cerebralno, hladno i sa neophodnom udaljenošću ispituje svojstva predmetnog i arhitektonskog na slici, između podražavanja stvarnosti i konceptualnog. Time nastoji da preispita same osnove daljeg mogućeg prisustva slike, njenu harizmatičnost, koja magično treba da prevlada silnu poplavu, inflaciju, piktureju savremene vizuelnosti medijskih i ideoloških slika. Digitalnom mulju elektroapokalipse, prevlasti tehnorobotskog od nano do mega struktura, slika rađena rukom može da se suprotstavi samo magičnošću i/ili nadmoćnom izvođačkom tehnikom, što Mila Gvardiol uvek ima u vidu.

Dejan Djorić, likovni kritičar i esejista

Mila Gvardiol je rodjena 1979. godine u Beogradu. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu gde je i doktorirala na Univerzitetu umetnosti na Interdisciplinarnim studijama. Izlagala je na 31 samostalnoj i preko 250 grupnih izložbi u zemlji i regionu. Učesnica je medjunarodnih slikarskih kolonija kao i festivala digitalne umetnosti. Nekoliko puta je nagradjivana za svoj rad. RTS je 2013. producirao dokumentarnu emisiju o Milinom stavralaštvu pod nazivom Gvardiol-Mila Gvardiol. Zaposlena je u zvanju vanrednog profesora na Fakultetu za digitalnu produkciju u Sremskoj Kamenici i Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Samostalne izložbe:
2021.  Galerija Narodnog muzeja Vranje, Vranje
            Cista Arts, Internet
            KC Vršac (VR izložba), Internet
2020.  Prodajna galerija "Beograd", Beograd
            Mali likovni salon, Novi Sad
2019.  Galerija Meander, Apatin
            Mali likovni salon narodnog muzeja Kragujevac, Kragujevac
2018.  Galerija savremne umetnosti Pančevo
2017.  Galerija savremne likovne umetnosti Niš - Paviljon u Tvrđavi, "Raskršća", Niš
            Galeriji KC "Laza Kostić", Sombor
2016.  Galerija Pikto, Zagreb, Hrvatska
            Galerija ULUS, Beograd
2015.  Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad
            Galerija Milotić, Pula, Republika Hrvatska
            Galerija savremene umetnosti Smederevo, Smederevo
2014.  Galerija Blok, Beograd
2012.  Galerija Mostovi Balkana, Kragujevac
            Galerija Singidunum, Beograd
2011.  Galerija Čedomir Krstić, Pirot
            Galerija 8, Skoplje, Makedonija
            Galerija DLUM, Skoplje, Makedonija
            Galerija Vladislav Maržik, Kraljevo
            Narodni Muzej Užice Kuća Jokanovića, Užice
            Kuća Đure Jakšića, Beograd  
            Galerija Kulturnog centra Ribnica, Kraljevo
2010.  Galerija Stara kapetanija, Zemun   
            Virtuelna galerija ITN, Internet
            Galerija savremene likovne umetnosti Niš, Salon 77, Niš
            Kulturni centar Inđija, Galerija Kuće Vojinovića, Inđija
2006.  Galerija Zadužbine Ilije M. Kolarca, Beograd

Grupno je izlagala na preko 250 izložbi u regionu kao i van njega. Učesnica je  medjunarodnih festival digitalne umetnosti i likovnih kolonija. Nekoliko puta je nagradjivana u domenu slikarstva.  

RTS je 2013. godine producirao dokumentarnu monografiju "GVARDIOL - Mila Gvardiol".