Logos kao pojam obuhvata brojna značenja. LJiljana Bursać svakim delom proširuje njegovo značenje tako da u diskursu ove izložbe on predstavlja, pre svega slovo, reč, misao i prostor. Slovo i reč su osnovne jedinice svake knjige, od onih pisanih rukom, do onih koje čitamo na ekranima kompjutera. Misao preneta na podlogu za pisanje, uz pomoć slova i reči, je jedan od njenih oblika eksterizacije. Za razliku od govora, koji je u tesnoj sprezi sa vremenom i nastaje u trenutku izgovaranja, zapisana misao ostaje na podlozi onoliko dugo koliko traje ta podloga. LJiljana Bursać koristi i formu palimpsesta u okviru konstantnog dopunjavanja ranijih radova, čime nastaju sasvim novi, koji, međutim, ne anuliraju stare, već postaju kompleksna celina, vidljiva u svim slojevima zahvaljujući pausu kao podlozi.
Ispisane misli, pri tome, ne moraju biti na poznatom jeziku. NJihova poruka može se osetiti i ukoliko je pismo tipa asemik. Asemična pisma plod su inspiracije umetnika i najčešće nemaju tačno utvrđena značenja, već se zamisao umetnika oseća kroz sam koncept pisanja. Potezi, boje, oblik slova, dužina reči, prazni prostori među rečima - sve to navodi posmatrača da oseti značenje. LJiljana Bursać koristi brojna pisma, među kojima su i asemici i izvodi ih zlatom. Kako zlato nije boja, već reflekcija svetlosti, to je njeno pisanje - pisanje svetlošću. Osim pisanja, umetnica se bavi i brojnim rukopisima nastalih tokom više vekova, među kojima je i Vojnič manuskriptom, koji do danas nije dešifrovan. Bilo da je reč o poznatom pismu ili o onom koje je plod umetnikove mašte, posmatrač u njemu oseća ritam, koji se dobija alternacijom ispisanih segmenata sa onima koji to nisu. Ti međuprostori zapravo su prolazi u beskonačne prostore, koje posmatrač osvaja u svoji mislima. Izgled pisanog teksta nekada nas može asocirati i na sasvim druge pojave. Na primer, možemo ga doživeti kao kakav pejzaž, predeo ili prostor logosa. Ti prostori su, kao i međuprostori između reči beskrajni. Prostori logosa, pri tome, ne moraju striktno biti vezani za reči, slova, misli, već se mogu zasnivati na nekim realnim prostorima, pejzažima, poput onih u pustinji Negev.

Oktobar  2020.  Irina Tomić doktor istorije umetnosti  master etnologije i antropologije          

Ljiljana Bursać

Rođena  je 27.10.1946 g. u Kragujevcu, Srbija. Studirala je na Likovnoj akademiji u Beču, Austrija, a usavršavala se i studijski boravila u SAD, Nemačkoj , Francuskoj, A.R.Siriji i Izraelu. Član je  ULUS-a  i  ULUPUDS-a .
Korisnik stipendije Fond Mladih 1972-74 i 1975-77 g.
Od 1971 godine  priredila je  više od 45 samostalnih izložb i učestvovala je na preko tri stotine grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. /
Njena dela nalaze se u uglednim muzejsko-galerijskim ustanovama i privatnim zbirkama širom nekadašnje Jugoslavije i u svetu.
 Osnivač je i predsednik Art Forum-a.
1999 -2000 g. izvela je performans Most Svetlosti na mostu u Kosovskoj Mitrovici.

nagrade ;
1976 g.- Mantova, Italija, Premio Nazionale R. Giorgi - Medalia d’Argento,
1976 g.- Mantova, Italija, Placeta San Benedeto Po,
1990 g.- Piran, Slovenija, Ex Tempore,
2012 g - Beograd, Vinčanska  Povelja,
2019 g –Beograd, Laureat Jesenje izložbe ULUS-a - Nagrada za životno delo,

priznanja ;
2002 g.- Povelja Udruženja Književnika Srbije za projekat-performans Most Svetlosti 2004-2008. – UNESKO, Pokroviteljstvo za autorske projekte, koncepciju i realizaciju
                       programa Art Forum-a,
2011- Srpska Enciklopedija - SANU i Matica srpska  / Tom 1, knjiga 2, str. 679-680 /
 
www.arte.rs/sr/umetnici/ljiljana_bursac-5338/
ljiljanabursac@mts.rs