Vladislava Krstić (1978) i Irina Perišić Bošnjak (1983),  izlažu kao grupa već nekoliko godina, a njihov rad povezuje sličan senzibilitet, studioznost i ideja očuvanja neprolaznih likovnih vrednosti  u tretiranju forme. Radovi, portreti i autoportreti  variraju u veličini i materijalu, a ono što ih čini celinom jeste svojevrstan  spoj minucioznosti izrade, monumentalnost u konačnom utisku, kao i istančana studija psihloških karakteristika portretisanih. Sam naziv izložbe Lica  nosilac je ideje o nužnosti rehabilitacije individualnosti u trenutno dominatnom procesu sveopšte globalizacije svih segmenata savremenog društva. 
   

Vladislava i Irina odabrale su motiv lica kao referentni okvir za susret sa ličnošću predstavljenog pojedinca. Taj okvir, međutim, ne deluje kao ograničenje, već upravo omogućava izoštrene i istančane fiziognomske i psihološke studije  koje nam datu ličnost približavaju. Čak i u autoportretima Vladislave Krstić posvedočen je isti postupak gde se autorka u procesu stvaranja, namerno I uspešno ,,razdvojila ” na stvaralački subjekat i objekat posmatranja kako bi autentično predstavila svoju ličnost, a ne sebe kao umetnicu. Takvim tretmanom objekta od strane autora, posmatrač je Slobodan da i sam pristupi delu kao ličnost, jer mu se nameće voluntaristički I parcijalni fragment stvarnosti u interpretaciji nekakvog umetnika – egocentrika.

Postoji, međutim, još jedan element u njihovom stvaralaštvu, koji im je omogućio da sa uspehom ostvare svoj naum i rehabilituju ličnost: zajednički rad. Rad u paru I grupu idealan je upravo za eliminisanje opasnosti od štetnog, egocentričnog individualizma, jer se (sarađujući sa drugim) pojedinačni stvralac svesno povlači u drugi plan, a da pri tome ne gubi ništa od svog ličnog ili doprinosa uspehu celine.

     
Oliver Tomić, istoričar umetnosti (iz predgovora kataloga)

Portfolio Prodajna galerija