Prvi ovogodišnji Salon Muzeja primenjene umetnosti posvećen je novim ostavarenjima Leonore Vekić, vizuelne umetnice i docentkinje na Fakultetu primenjenih umetnosti. Istražujući uzajamni odnos pozitivnog i negativnog prostora, umetnica je izložila devet ostvarenja velikih dimenzija, koja muzejski  prostor preobražavaju u vidljivo-nevidljivi lavirint. Transparentnost je postignuta čipkastim “prepletajem” prirodnih i sintetičkih materijala (papir, pamuk, folije za plastifikaciju, sintetički tekstil) čedno belih tonova. Crvene “niti”, kao Arijadnin konac, posetioca vode od “Kada bi srce imalo krila”, suptilnih ženskih likova oblikovanih od izheklanih šustikli … do zanosne “kiše” crvenih “latica” (“Allure”). Umetnica odaje poštovanje čipki – tekstilnoj formi dugog trajanja, koja budi uspomene i podseća da je sve prolazno, kao i na krhkost ženskog identiteta.

Leonora Vekić (1970) je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti na Odseku za dizajn tekstila 1995. godine. Magistrirala je 2000. godine na predmetu Tapiserija (mentorka: profesorka Jadranka Simonović). Asistent na predmetu Tapiserija i stare tekstilne tehnike, na Fakultetu primenjenih umetnosti, postala je 2005; u zvanju docenta je od 2012. godine. Leonora Vekić deluje u oblasti umetnosti tekstila, mode i drugih vizuelnih umetnosti. Članica je ULUPUDS-a.