Not on the floor for God's sake!, ulje na platnu, 130×97 cm, 2020.

„Svako mora da se nosi sa svojim problemima. Bitno je ono što nam je svima zajedničko. Suština su život i smrt stalno prisutni u svakodnevnom životu, da se slike života i smrti stalno smenjuju a na tebi je da razlučiš jedne od drugih, kroz sopstvenu prizmu, sopstvenom alhemijom. Tome služi slikarstvo. Biti umetnik to ne znači ništa, to je fol. Ono što bi trebalo da bude bitno u slikama je prostor čoveka, ono što je čoveku istinito, moguće, suštinsko.” Rene Strubel
 
Svest o proživljenom za Ivu Pešić predstavlja bogato tlo za inspiraciju, podstaknutu snažnim instinktom i senzibilnošću, ne samo za sopstveno iskustvo, već za svaki život sa kojim se susreće u realnom obliku, filmu, knjigama. Izložbu čine dva segmenta, „Dah života” i „Poslednji dah”, vremenski udaljeni jedan od drugog, da bi se metodom slikarskog postupka ponovo sreli u nekoj novoj tački. Prvi je motiv dečije rođendanske zabave kao svojevrsnog vanitasa, prizora očigledne kratkotrajnosti užitka, privremenosti života i ceremonijalne idealizacije. Drugi je prizor smrti, izbeljene, obesnažene, svedene na nešto tupo i bezbojno. Ipak, pojavni svet za Ivu je samo daleka polazna tačka za prodiranje u neki drugi prostor gde nestaje granica između spoljašnjosti i unutrašnjosti. I sami motivi kao da kroz ovaj slikarski postupak, iako materijalan, tu materiju trpe, ali je ne priznaju. Ispod tog gornjeg sloja vidljivosti umetnica se zanima za onu nevidljivu, unutrašnju stvarnost.
 
iz teksta Mihajla Cvetkovića
 

Iva Pešić (1983, Beograd) je slikarka, grafičarka, scenografkinja i umetnička direktorka. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a njen rad obuhvata različita polja vizuelnog izražavanja. U svojoj slikarskoj praksi pronalazi snažne predstave koje prerađuje, otkrivajući nove načine za ponovno građenje slike kroz postupak u kome varira njene oznake, debljine i boje. Interesuju je slučajne kompozicije i snažne, blicom osvetljenje, porodične fotografije pronađene na internetu, koje u posmatraču bude osećanja radosti, straha i teskobe. Izlagala je na brojnim grupnim izložbama i umetničkim projektima, uključujući one u Italiji, Severnoj Makedoniji, Grčkoj, Bugarskoj, i imala je jednu samostalnu izložbu u Beogradu. Nagrađena je na sajmu umetnosti „Paratissima” 2016. godine. Kao dobitnica Fondacije „Elizabeth Greenshields”, provela je 2020. godinu na rezidencijalnom programu u „Cité internationale des arts” u Parizu. Živi i radi u Beogradu.