Slikarstvo Jovića proizilazi iz crteža. Njegov inicijalni, početni impuls uvek su  desetine minijaturnih skica i  krokija koji predstavljaju početnu fazu rada na budućoj slici i začetak istraživanja ka slici, iznalaženje jezika kojim bi bilo moguće komunicirati sa sobom, sopstvenim osećanjima, sopstvenim poimanjem sveta. Apstrakcija u delu Duška Jovića uvek je nalika određenoj grafičkoj formi, nikad nije slučajna, ma koliko bila spontana. To je posebno efektno kod radova u kojima se Jović vraća na liniju, naznaku, na formu trougla ili kvadrata, anegdotski detalj, na crno i belo.

Duško Jović i na ovim slikama iskazuje neka svojstva karakteristična za njegov rad poslednjih desetak godina - kombinuje vertikale i horizontale, sjedinjuje, balansira, transformiše jedno u drugo, emocionalno i racionalno su u skladnoj harmoniji, hirovita linija i boja (crno, belo, akcenti plave, crvene, svesno-nesvesno, unutarnja suština, aktivnost, postojanje) podvlače ekspresivnost i unose potrebnu dinamiku površina, ritmovi se sučeljavaju, ima akcije, ali sada više ne toliko dramatike.

Njegova umetnost je strpljivo stvaran i razrađivan umetnički sistem, on je u fazi kada može sebi da dozvoli izraz samo kroz liniju, snažan gest, sveden kolorit.

Tatjana Milosavljević (iz teksta monografije Jović, 2009)

Duško Jović rođen je 1964. godine u Kragujevcu i do sada je održao 20 samostalnih i preko 100 grupnih izložbi. Dobitnik je većeg broja priznanja u oblasti slikarstva, među kojima je I nagrada za slikarstvo "ITART 2001:3rd MINI GRAPHIC & PAINTING WORLD WIDE SHOW" PISA, ITALY.