Slikanjem uranjam u svoj unutrašnji svet ... tamo gde još ima čarolije, vere , nade, tamo gde su nijanse boja žive, gde se prelivaju jedna u drugu. Takav svet jeste jedna potpuno druga dimenzija, neopisiva radost osećanja i stvaranja. Ne, ja ne odlazim u taj svet da bih pobegao od stvarnosti, tamo se sakrio i ostao.Odlazim da bih se odmorio, razumeo sebe (i druge), proveo neko vreme uživajući i slikajući sliku ili delo, doneo ga u ovaj svet brzine. Što neko duže ostane pred mojom slikom, posmatrajući detalje, upoznaje mene i ono što sam ja. Što više slika odiše životom i vibracijom unutrašnjeg sveta koji nosim, to više druge činim bogatijima. Nadam se da ću na otvaranju izložbe biti u nekom ćošku i posmatrati ljude kojigledaju moje slike. Tražiću osmeh na njihovom licu i sjaj u očima… Ako to nađem, znaću da sam uspeo! ŽIVELI! (Bojan Savić)