Jakog, prepoznatljivog senzibiliteta i snažanog temperamenta, Đukanović  svoje radove u kojima je teško napraviti granice između crteža, clike i grafike, realizuje minimalnim likovnim sredstvima koja se međusobno prožimaju i dopunjuju. On reinterpretira visoki modernizam kojim je dominirao enformel, na postmodernistički način kombinuje razne tehnike, istražuje u prostorima ruske avangarde, apstrakta ekspresionizma, pop-arta i minimal-arta, uz neslikarske materijale i slikarstvo materije prevodi  tradicionalno u smislu kompozicije i  boje,  u  znakove, koji se upisuju od praznih do asocijativnih čitanja.

"Slika može da ulepšava život, ali ne kao ukras na zidu, već kao sredstvo spoznaje i doživljaja sveta..." Radomir Đukanović (http://www.vranjske.co.rs/2011-10-27/ne-pokreću-me-velike-teme.html)

Mr Vesna Bogunović, teoretičarka  umetnosti i medija

 

U svojim radovima, Radomir Đukanović istražuje i kombinuje razne tehnike, prikazujući svoje unutrašnje i spoljašnje pejsaže. Svakodnevnica koju oblikuju prošlost, ponavljanje oblika i radnji, vezuje za emociju, istinu, stvarnost, a nikada za, kako autor kaže "idealizovan ili romantičan pogled u sanjalačku odsutnost". Likovi i motivi se zatiču u prostorima istinitih i realnih, često i teških situacija. Iako koordinate ovih prostora i situacija nisu određene, mi ih prepoznajemo. Kao scene iz svakodnevnog života. Scene, a ne prizori, zato što se u tim prostorima nešto događa ili postoji osećanje da se nešto desilo  ili će se desiti. Oseća se prisustvo (nepoznatih) aktera i naslućuje njihova uloga. Đukanovićev komentar stvarnosti je uvek prisutan i uvek jak, ali nije dominantan i dopušta različita čitanja.
 
dr Romana Bošković