„Ljudi pričaju bez govora. Ljudi čuju bez slušanja. Ljudi pišu pesme koje glasovi nikada ne dele. I niko se nije usudio poremetiti zvuk tišine.“ (Simon and Garfunkel – The Sound of Silence)
Ovi radovi nastali su tradicionalnim realističnim crtačkim stilom, danas u izvesnoj meri zanemarenim. Biciklisti, kao neizostavni činioci urbanog smešteni su u prirodno šumsko okruženje. Iako su postavljeni na tlo nepogodno za vožnju, kreiranim prizorom, ipak odaju sigurnost i odlučnost kretanja u zadatom smeru. Po njihovom izrazu i položaju u kome se nalaze predstavljena je i komunikacija sa samom prirodom koja nije sadržana od glasovnih prenošenja informacija već od komunikacije koja se ostvaruje tišinom. U takvom prirodnom okruženju nisu nam potrebne ni reči ni glas da bismo ostvarili komunikaciju. Trudimo se da razumemo sebe i prirodu kao našeg sagovornika. Zvukovi tišine govore o trenutku spasa od otuđenja i nedostatka komunikacije. Ritam funkcionisanja u današnjem vremenu globalne urbanizacije kao i tehnološko uzurpiranje čitave kulture u kojoj dominira integracija tehnologije sa društvom, diktiraju način komunikacije koja više nije definisana kao razmena ideja i emocija već isključivo kao prenos informacija. Takav ritam dovodi nas u situaciju da komunikacija u vidu duhovnog i emocionalnog polako nestaje pa ne samo da smo usamljeni kada smo sami, već smo sami i kada smo okruženi drugim ljudima.
Aleksandar Mitrović je rođen u Užicu 1990. godine. Umetničku školu završio je 2009. godine u Užicu na smeru konzervacije i restauracije kulturnih dobara. Godine 2012. diplomira slikarstvo na FLU u Beogradu, u klasi profesora Velizara  Krstića. Master studije završava 2015. na FLU u Beogradu u klasi profesora Gordana Nikolića. Trenutno je doktorand slikarstva istom fakultetu.
Izlagao je u Arilju, Užicu, Petrovcu na Mlavi, Beogradu, Evori (Portugalija), Parizu (Francuska). Dobitnik je nekoliko domaćih i međunarodnih nagrada i priznanja, kao i dve stipendije za izuzetno nadarene studente Srbije.