Tekstilni predmeti ukaršeni tehnikom veza, koji se čuvaju u zbirkama Muzeja grada Novog Sada, oslikavju porodični i društveni položaj, način života, estetska načela i  težnje  žene sa kraja XIX i tokom  XX veka. U prošlim vremnima žena je  vezom izražavala svoja osećanja: ljubav, veru, tugu i nadu. Druženje uz vez, u drugoj polovini XIX veka, bio je jedan od vidova zabave u novosadskim domovima. Zato je ova izložba svojevrstan doprinos  antropologiji žene.
Tehnika veza po pismu pojavljuje sa opismenjavanjem, odnosno otvaranjem narodnih škola, a naročito sa mogućnošću školovanja ženske dece počevši od druge polovine XIX veka. Vez po pismu u Vojvodini zastupljen je kod svih etničkih grupa. Nalazi se na različitim tekstilnim predmetima, od odevnih preko enterijerno-dekorativnih do religijskih i predmeta u zvaničnoj upotrebi poput zanatskih zastava i zastava različitih pevačkih, izviđačkih i sportskih udruženja. Većina vezova sa natpisima može poslužiti i kao dokumentarni materijal za proučavanje narodne poezije i narodnih običaja.
Poseban segment izložbe posvećen  je celokupnom procesu izrade tekstila, od proizvodnje sirovina biljnog i životinjskog porekla, preko prerade vlakna u niti i stvaranja tkanine tkanjem, do dekorisanja vezom, čime će biti postignut poseban edukativni efekat izložbe.

Izložbu otvara Vera Kopicl, teoretičarka novih ženskih medija.