ZENIT – osnovni forum avangardnog zenitističkog pokreta i njegovih programskih ideja – bio je međunarodno glasilo leve orijentacije, s velikim brojem saradnika kako iz Beograda, Zagreba i Ljubljane, tako i iz gotovo svih evropskih sredina, Severne i Južne Amerike, pa i Japana, s jasnim opredeljenjem za novu umetnost, za koju se verovalo da će doprineti stvaranju novog čoveka XX veka. Zenitistički aktivizam reflektuje antiratnu atmosferu nakon strahota Prvog svetskog rata participirajući u težnji za stvaranjem neformalnog međunarodnog bratstva umetnika okupljenih oko ideje radikalnog „prevrednovanja svih vrednosti“. U različitim fazama postojanja časopisa i pokreta prisutna je aktivna razmena i recepcija ideja i iskustava evropskih umetničkih pokreta, od ekspresionizma, postkubizma, futurizma i dadaizma, do ruske avangarde i socijalnih tendencija. U svojoj levoj orijentaciji ZENIT takođe nedvosmisleno podržava Oktobarsku revoluciju i marksističke ideje. Svoju oštru kritičku orijentaciju protiv konzervativne (malo)građanske svesti i kapitalističkog društva, autoriteta političke vlasti i crkve, socijalne nepravde i okoštalih institucija, izražavao je kroz polemičke i programske tekstove, manifeste, prozu i poeziju već od prvog broja. Upečatljivi vizuelni efekti – dizajn časopisa i drugih zenitističkih izdanja, reprodukcije, tipografska i grafička rešenja – odražavali su taj borbeni aktivizam.
Uporedo sa oštrom kritikom evropskog kapitalizma, njegove političke i kulturne prakse, sažetom u Micićevom programskom sloganu Antievropa, zenitizam je ponudio vlastiti projekat balkanizacije Evrope koju treba da izvede barbarogenije („decivilizator“), „nosilac nesentimentalne i sirove vitalnosti – čiste vere – neizveštačene duše – otvorenog i dobrog srca“. Marginalizovani i ignorisani u vremenu i u lokalnim sredinama svog delovanja, ZENIT i zenitizam imaju visoko referentno mesto na mapi evropskih istorijskih avangardi dvadesetih godina.
Časopis ZENIT je osnovao i prvi broj izdao februara 1921.godine u Zagrebu književnik i kritičar Ljubomir Micić (Sošice, Jastrebarsko 1895 – Kačarevo kod Pančeva 1971). Od maja 1923.godine redakcija se nalazila u Beogradu, sve do definitivne policijske zabrane decembra 1926. zbog teksta nepoznatog autora dr M.Rasinova (verovatno samoga Micića) “Zenitizam kroz prizmu marksizma“. Ukupno je izašlo 43 broja.
Stručno vođenje:
21.05. u 12.30h / Stevan Vuković
28.05. u 12.30h / Irina Subotić
04.06. u 12.30h / Slobodan Mijušković
Autori izložbe: Irina Subotić, Slobodan Mijušković, Stevan Vuković
Autori postavke: Breda Bizjak, Saša Pančić