Nebojša Radojev (1946. Novi Kozarci), diplomirao je 1970. na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku za slikarstvo, gde je magistrirao grafiku, klasa prof. Boška Karanovića. Od 1968. izlagao je samostalno i učestvovao na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i značajnim izložbama u inostranstvu (Poljska, Švajcarska, Nemačka, Slovačka, Rumunija, Francuska, Italija, Meksiko, Kanada, Japan...).

Nagrade/izbor: Nagrada Oktobarskog salona, Beograd, 1991; Veliki pečat Grafičkogkolektiva, Beograd, 1992.

Bio je profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Bavi se slikarstvom i grafikom.„Deset godina je prošlo od kako je Nebojša Radojev u ovoj galeriji samostalno izlagao drvoreze i već tom izložbom on je skrenuo na sebe pažnju stručne kritike i publike; kao zrela stvaralačka ličnost Radojev svojom upornošću i jasno profilisanim stavom ispituje mogućnosti drvoreza vraćajući pravi sjaj ovoj staroj tehnici. Posle ove upamćene izložbe Radojev je nastavio sa istraživanjem u drvorezu a njegovi novi radovi potvrđuju jako stvaralačko nadahnuće i grafičko umeće kao i opravdanu podršku kritike i kolega. Likovna poetika Nebojše Radojeva potpuno se uklopila i medij drvoreza; jednostavan tematski okvir i svedena i očišćena forma kristališe se u jasan zapis - grafički znak.“

Članovi žirija za nagradu Veliki pečat: Ljiljana Simović, istoričarka umetnosti, Momčilo Antonović, slikar i Boško Karanović, slikar i grafičar 4. maj 1992.