"Kroz moje moje dosadašnje slikarske faze i cikluse dosledno se provlači jedna nit - poništavanje. To me je  i nateralo  da posvetim malo više pažnje ulozi  destrukcije , tj. poništavanja u mom stvaralačkom procesu i njenim posledicama. Zaista, poništavanje je važno kao preduslov nastajanja novog, ali ako destrukcija postane dominantna u stvaralačkom procesu, onda ona neizbežno vodi  u dalje rastakanje čiji je ishod ništavilo. Iz ništavila se nikako ne može izaći destrukcijom. Potreban je pozitivan stvaralački naboj, koji se kod mene manifestuje kao impulsivna slikarska akcija..."