"Sanja Ždrnja o ovom putovanju govori sa velikim ushićenjem, kao o "spletu uzastopnih događaja od Bijenala u Veneciji, Dokumenta 12, Skulpture u Minstru, do poseta mnogim galerijama, umetničkim kolekcijama i poznatim muzejima, koji su joj u celini dali novu sliku umetnosti i otkrile nove dimenzije sagledavanja događaja u umetnosti; obogatili je kao licnost i dali joj slobodu". Prema njenim rečima, šansa koju je dobila, posebno u odnosu na dugogodišnju izolaciju i tešku mogućnost izlaska iz zemlje, postala je dragocen i inspirativan motiv da putem crteža strukturira mape gradova sa njihovim specifičnim aspektima istorijske / aktuelne arhitekture, prostora, objektnih postavki i skulptoralnih instalacija. Da istovremeno fiksira umetničkim gestom i ličnim izrazom sva provokativna i proživljena mesta koja su je navodila na lična "jaka osećanja, nemire, sreću, umor, fasciniranost i nove vizuelne senzacije".