Celokupan projekat je realizovan zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Autor postavke je Olivera Skoko, kustos-istoričar umetnosti, koja i rukovodi Likovnom zbirkom, a u projektu je učestvovao stručni tim Narodnog muzeja Zrenjanin uz angažovanje spoljnih saradnika. U tri prostorije je izložen ukupno 41 eksponat od kojih su neki bili u depou. Svi predmeti su prošli stručni tretman od strane Restauratorsko-konzervatorske i Tehničke službe Narodnog muzeja Zrenjanin. Angažovan je dipl.ing. arhitekture kao konsultant za novo, vizuelno rešenje enterijera i nadzor nad  radovima.  Uklonjeno je prirodno svetlo u cilju zaštite izloženih predmeta. Uvedene su dvojezične legende velikog i malog formata uz svaki eksponat.

Publika će tako sada u izmenjenom ambijentu imati priliku da vidi „osvežena“ dela nastala u 20. veku koja se sa ponosom čuvaju u Narodnom muzeju Zrenjanin. Među njima su čuveni „Veseli Banaćani“ Stevana Aleksića, portreti kralja Petra i kralja Aleksandra Karađođrevića koje je naslikao Uroš Predić, portret Sofije-Sojke Jovanović, jedino delo Paje Jovanovića koje čuva zrenjaninski Muzej. Aktovi i portreti darovitog i pomalo zaboravljenog minhenskog studenta Aleksandra Sekulića mogu se videti jedino na stalnoj postavci Narodnog muzeja Zrenjanin, uz koje su izloženi radovi Vase Pomorišca, a među njima i onaj za koji je ovaj slikar svojevremeno dobio srebrnu medalju Pariskog salona. Rađanju moderne umetnosti Zrenjaninu, doprineli su tzv. „Velikobečkerečki impresionisti“ koji su takođe predstavljeni sa nekoliko radova i to upravo uz velikane naše modernosti Savu Šumanovića, Jovana Bijelića, Ivana Radovića i Zoru Petrović.

Zbirka Likovne umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin po značaju predstavlja jednu od najvrednijih zbirki u Vojvodini. Ona broji oko 1500 predmeta i svojevrsni je presek svega onoga što se na umetničkom planu zbivalo u Vojvodini i šire, sa posebnim akcentom na srednji Banat u periodu od XVIII veka do sredine XX veka. Najvredniji deo tog likovnog opusa nalazi se na stalnoj postavci. Njenom rekonstrukcijom dobio se sadržajan prostor koncipiran tako da odgovori muzeološkim principima i zavičajnom karakteru, težeći ka savremenim vizuelnim tendencijama.