Ova izložba obuhvata 32 dermoplastična preparata ptica grabljivica iz ornitološke zbirke Narodnog muzeja Zrenjanin. Pored tekstualnih legendi, kojima se objašnjavaju opšte odlike i sistematizacija ptica grabljivica, za ovu izložbu urađene su i "lične karte" koje uz pomoć IDEOGRAMA prikazuju biologiju svake vrste pojedinačno. Ideogram je znak ili slika koja simboliše predstavu neke stvari bez izražavanja njenog imena (od grčkih reči idea = predstava i gramma = znak, slovo), a ovo rešenje daje slikovitu informaciju koja se lakše usvaja. Informacija ideogramima česta je u savremenom načinu života. Ideogrami su svuda oko nas i omogućavaju nam brzu informaciju, lakše snalaženje. "Lične karte" nalaze se uz dermoplastične preparate ptica i imaju za zadatak da podstaknu maštu posetilaca da ožive "mrtvu punjenu pticu" da ona raširi krila, poleti, ustremi se na plen, polaže jaja... Opisno i ideogramima prikazane su sledeće osobine ptica grabljivica: stručni i narodni naziv, vreme boravka na terenu Vojvodine, fizičke karakteristike (dužina, raspon krila i težina), spoljašnje karakteristike vrste, stanište, ishrana, način lova, gnežđenje i zaštita.
O PTICAMA GRABLJIVICAMA:
Na teritoriji Vojvodine registrovane su do danas ukupno trideset i tri vrste ptica grabljivice, ali se taj broj smanjio na dvadeset četiri vrste, a i dalje se smanjuje. Razlozi su mnogobrojni, ali u svim, posredno i neposredno, dominira čovek: izlovom, melioracijom, kultivacijom, upotrebom pesticida…
Na osnovu anatomsko-morfoloških razlika i načina života sve naše ptice grabljivice (Falconiformes) su podeljene na tri porodice: orlovi ribari (Pandionidae), jastrebovi, orlovi i lešinari (Accipitridae) i sokolovi (Falconidae). Ptice grabljivice karakterišu se svojom anatomsko-morfološkom građom, načinom lova i ishranom. To su dnevne ptice, mesožderi. Love živ plen u vodi, vazduhu i na tlu dok se neke hrane isključivo strvinama. Plen hvataju nogama, a zatim ga raskomadaju svojim oštrim, povijenim i snažnim kljunom. Hranu gutaju brzo. Progutana hrana se skuplja u proširenom jednjaku - voljki, a potom se postepeno vari. Nesvareni delovi hrane izbacuju se u obliku loptica - gvala. Za razliku od sova, u gvalama grabljivica nema kostiju, jer se kosti u njihovim mišićavim i snažnim želucima smrve i rastvore.
Većina grabljivica živi usamljenički, zbog načina lova i ishrane. Što je vrsta više orijentisana na progon pri hvatanju plena, to je više izražena njena potreba za usamljeničkim načinom života. Mužjak i ženka jastrebova žive zajedno samo za vreme parenja, a njihovi mladunci se osamostaljuju već nakon dva meseca nakon ispiljenja. Za razliku od njih neke vrste sokolova žive preko cele godine zajedno, a mladi sa roditeljima ostaju po nekoliko meseci.