Budući da je pamćenje subjektivno iskustvo, naše sećanje je promenljivo i različito. Ono nikada nije potpuno, jer ne predstavlja kopiju događaja već samo zapis o njima. Zbog toga događaje iz sadašnjosti ne možemo uvek jasno da odvojimo od onih iz prošlosti. Sećamo se, dakle, samo onoga što smo upamtili, a šta ćemo upamtiti zavisi od toga ko smo - našeg prethodnog iskustva, znanja i potreba. Na taj način pamćenje pomaže u uspostavljanju i razumevanju ličnih identiteta, dok sećanje na prethodne događaje predstavlja prirodan i neizbežan način na koji možemo da mislimo o svetu i analiziramo ga.

U svom umetničkom radu Marko Ubović bavi se promenljivošću sopstvenog sećanja, uticaja prošlosti na prihvatanje i razumevanje sadašnjosti, kao i mogućnošću uspostavljanja ličnog identiteta zasnovanog na pamćenju i sećanju.

Tatjana Dadić Dinulović



Bojana Rajević u svom digitalnom video radu "Efemerni ambijenti" istražuje mogućnost integrisanja crteža u kompjuterski generisan virtuelni prostor. Uvodeći liniju u trodimenzionalni virtuelni prostor ona uvodi i posmatrača u ambijente u kojima crtež i linija bivaju obuhvaćeni konkretnim vremenskim tokom svojstvenom filmskoj umetnosti. Bojanini crteži sa svojim već kinematičkim svojstvima izloženi virtuelnoj kameri i dugim kadrovima sa sporim smenjivanjem prizora su sasvim novo kinematičko iskustvo koje se pruža u rasponu od crteža i filma do digitalne umetnosti.
 
Ivan Šijak