Mnogi kritičari slažu se u tome da se ovaj period, poznat i kao nefigurativna faza, smatra i njenim najznačajnijim periodom. Njen iskorak u svet apstrakcije, naročito, predstavlja izuzetan pomak kojim je dosegla vrh srpske i jugoslovenske umetnosti svoga vremena, čistoću, raspevanost, i oslobođenje posle koga ništa više nije bilo isto, pa ni povratak predmetu i figuri, koji se kasnije neminovno dogodio. Izložba predstavlja svojevrsno sondiranje ove faze, uvid u sam postupak razgradnje, dekomponovanja predmeta koji je bio i ostao polazište svih njenih dela. Poredeći na izvestan način njeno delo sa delom nekih od predstavnika geometrijske apstrakcije kod nas, govori o sličnostima i različitostima, o specifičnoj „očovečenoj“ geometriji i pristupu sa „ženskim dodirom“, jednoj vrsti delanja “iz sebe“ i, shodno tome, izdvojene pozicije u svetu umetnosti svoga vremena.
Izložba „Put ka apstrakciji“ ponovo predstavlja, u celosti, legat Kuće legata primljen zaveštanjem Ljubice Sokić 2009. godine, ali i nekolicinu značajnih slika pozajmljenih iz drugih muzeja i zbirki. Reprezentativnih 27 dela Kuće legata nastala su između 1965. i 1985. godine. To su mrtve prirode nastale od raznoraznih sitnih stvari zatečenih u ateljeu, mikro-prostora umetnice, koje gube svoje prvobitno značenje prerastajući u asocijativne pejzaže. Potom, ženski portreti u kojima umetnica slika anonimne žene, tihe i meditativne, često melanholične, koje posmatra sa empatijom i nežnom zagledanošću. I na ovim portetima vidno je iskustvo apstrahovanja. Dominantna grupa radova iz legata je niz apstraktnih kompozicija na kojima dolazi do redukcije prostora i planova slike. Polazeći od oblika, taj oblik zapravo sve se više napušta, stilizuje i svodi na odnose bojenih polja koja predmet ili figuru imaju samo kao „mentalnu zabelešku“.
Uz zbirku Kuće legata, deo ove izložbe su značajne pozajmice od ustanova kojima je Ljubica Cuca Sokić takođe zaveštala svoje slike testamentom iz 2009. godine. Logistički, organizacioni, materijalni problemi sa kojima se suočavaju muzeji danas učinio je početnu ideju, da se u celini izlože svih 71 dela koje je Ljubica Sokić poklonila podelivši svoju umetničku ostavštinu između 10 ustanova u Beogradu i Srbiji, teškom za realizaciju. Stoga su izložena neka od tada primljenih dela iz kolekcija Muzeja savremene umetnosti,  Galerije SANU, Narodnog muzeja u Beogradu i Kolekcije dr Miomira Gatalovića. Ova dela predstavljaju izvanrednu eksplikaciju razvojnih koraka njenog puta od „umerene“ ka „čistoj“ apstrakciji - i nazad.
Autor izložbe i kataloga  „Put ka apstrakciji – Legat  Ljubice Cuce Sokić u Kući legata – katalog zbirke“ je Ana Popović Bodroža, viši kustos. Recenzent kataloga je prof dr Irina Subotić.