Predavanje Lev Manoviča, profesora u Fakultetskom centru Gradskog univerziteta Njujorka, (The Graduate Center, City University of New York) i dugogodišnjeg uglednog profesora na Odeljenju za vizuelne umetnosti Kalifornija - Univerziteta u San Dijegu, održace se u ponedeljak, 25. maja, 2015. godine, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, u Novom Sadu. Zbog velikog interesovanja, molimo Vas da ukoliko želite da prisustvujete predavanju, Vaše prisustvo potvrdite na mail tijana.filipov@msuv.org, najkasnije do 22. maja, 2015. godine.
Projekat Media Art
Program Media Art nastao je iz potrebe da se savremeni umetnici i studenti u domenu video arta i digitalnih medija podrobnije upoznaju i edukuju u oblastima teorije, konzervacije i zaštite, kao i distribucije novih medija savremene vizuelne umetnosti, a u vezi sa pojmovima i standardima prakse o kojima se u našoj umetnickoj i kulturnoj sredini površno i nedovoljno zna ili se ne pridaje adekvatan kreativni i društveni značaj. Pokretanje programa predavanja, radionica i projekcija je edukativnog karaktera i ima za cilj da publici u Srbiji omogući uvid u stavove i mišljenja istaknutih teoretičara medija, kustosa i i distributera umetnosti na digitalnim medijima, kao i da predstavi primere umetnika koji su ostvarili značajne radove na novim medijima.
Lev Manovič Profesor u Fakultetskom centru Gradskog univerziteta Njujorka, (The Graduate Center, City University of New York) i dugogodišnji ugledni profesor na Odeljenju za vizuelne umetnosti Kalifornija Univerziteta u San Dijegu (UCSD) gde je od 1996-2012. vodio nastavu iz digitalne umetnosti , nove teorije medija i digitalnih humanističkih nauka, autor je čuvene knjige Jezik novih medija (The Language of New Media) 2001. koja se smatra najiscrpnijom istorijom medija posle MekLuana. Centar za savremenu umetnost u Beogradu izdao je zbornik njegovih tekstova „Metamediji“ 2001. Rođen je u Moskvi gde je studirao slikarstvo, arhitekturu i računarsko programiranje. Jedan od vodećih teoretičara novih medija. Od 1981. živi u Njujorku gde je magistrirao na studijama eksperimentalne psihologije. Osnivač je i direktor Inicijative za softverske studije (Software Studies Initiative).
U svojoj izuzetno uticajnoj knjizi Jezik novih medija, Lev Manovič formuliše prvu sistematsku teoriju novih medija i pozicionira je u relacioni odnos sa drugim oblastima kulture, kako prošlih tako i sadašnjih. Ključna ideja knjige je da se ispita uticaj digitalne revolucije u vizuelnoj kulturi, koristeći teoriju i istoriju kinematografije kao konceptualno istraživačko socivo. Lev Manovič vidi svet iz perspektive "postkomunističkog subjekta” koji je veoma oprezan u onom delu koji se odnosi na proklamovani demokratski potencijal Interneta i novih medija, nudeći zamenu pozicije utopijske euforije za jedan izbalansiraniji pogled. Kombinujući akademsko i primenjeno iskustvo i teorijska oruđa iz humanističkih nauka (istorija umetnosti, književna teorija, medijske studije, socijalna teorija) i računarsku logiku, Lev Manovič razvija metod takozvanog "digitalnog materijalizma" kao sredstvo da otkrije novu logiku kulture. Koncept jezika u naslovu se koristi ne da bi označio povratak strukturalističke metodologije, već da bi definisao novu liniju razvoja koja se fokusira na novonastale konvencije i ključne forme novih medija. U svojoj analizi, Lev Manovič definiše četiri ključna trenda koji oblikuju razvoj novih medija tokom vremena: modularnost (nezavisno postojanje različitih elemenata), automatizacija (automatsko kreiranje i modifikacija novih medijskih objekata), prilagodljivost (više verzija novih medijskih objekata) i transkodiranje (konvertibilnost novih medijskih objekata u drugi format). Postavljanjem novih medija u okvir šireg istorijskog konteksta, prema Lev Manoviču, postaje moguće definisati putanje koje vode ka sadašnjem stanju kao i primena ovih putanja u buducnosti. Ključni koncept ili esencijalna alatka za razumevanje savremene stvarnosti po Manoviču jeste baza podataka. Nova, digitalizovana realnost, kreirana unutar World Wide Weba čini da se svet pojavljuje kao beskonačna i nestrukturirana baza podataka, slika, tekstova, te stvara potrebu da se unutar istog razvija sopstvena etika i estetika. Baza podataka definiše se kao antiteza narativu, kao naš glavni metod kulturnog izražavanja koji organizuje prikupljanje čak i pojedinačnih stavki ali sa svešću o njihovoj univerzalnoj važnosti. Ako ovu logiku primenimo i na starije kulturne artefakate, bilo koji ikonografski sistem se može smatrati bazom podataka koji omogućava i obezbeđuje generacije i generacije pojedinačnih, specifičnih narativa. Kao posledica toga, baza podataka se pojavljuje kao meta ready- made s potencijalom da destabilizuje okamenjene oblike i ideje i ostvari ili materijalizuje sistem beskrajnih mogućnosti. 2005. godine, Lev Manovič predstavlja ideju kulturne analitike, metodologije koja nam pomaže u detektovanju trendova i inovacija unutar naše kulturne imaginacije. Širenje digitalne kulture dovelo je do ekspanzije broja kulturnih agenata širom sveta, samim tim i do otežanog razumevanja nove globalne kulture starim teorijskim alatima. Umesto toga, Lev Manovič predlaže odgovarajući softver iz sfere nauke i praksu interaktivne vizualizacije u kontekstu humanistike. U praksi, to znači korišćenje računara za obavljanje komparativne analize velikih skupova podataka, analize koje ljudi nisu sposobni sami izvesti i koja ide korak dalje od jednostavne manuelne deskripcije i kvalitativne analize. Lev Manovič ne promoviše ovu metodu kao jedini mogući model uspostavljanja značenja, ali ga vidi kao komplementarni metod, metod koji će proširiti dostupne alate za tumačenje čovečanstva. Kombinujući tradicionalne prakse i digitalne tehnike moguće je produbiti odgovor na pitanje o tome što nove kulturne discipline mogu izvući iz nove analize podataka i interaktivne vizualizacije.
Dr. Lev Manovich analyzing patterns in media content
http://www.egs.edu/faculty/lev-manovich/videos/analyzing-patterns-in-media-content/
Dr. Lev Manovich: "Photography as Big Data: How to Find Patterns in Millions of Instagram
Images"
https://www.youtube.com/watch?v=FQO2mz1eqq8
Program:
25.5 – 13h Muzej savremene umetnosti Vojvodine - Kino sala | Dunavska 37, Novi Sad
tema: Kako gledati u 10 miliona slika? Vizuelizacija velikih podataka kao umetnicki i istraživacki
alat
26.5 – 19h Kulturni Centar Beograda, bioskopska dvorana, Kolarceva 6, Beograd
Tema: Vizuelizacija Instagrama: selfiji, gradovi, protesti