Happy Trash Production: Staniša Dautović / Branislav Petrić / Dragan Matić / Željko Piškorić / Vladimir Marko
Multiflex: Dragan Matić / Dragan Živančević / Željko Piškorić
Izožba će obuhvatiti širok dijapazon umetničkog i medijskog stvaralaštva umetničkih grupa Happy Trash Production i Multiflex kroz radove nastale tokom proteklih godina od kojih su neki prikazivani na brojnim manifestacijama i izložbama, kao i radova koji će nastajati u samom procesu pripreme izložbe. Tokom trajanja izložbe u različitim prostorima Muzeja odvijaće se prateći programi – projekcije filmskih i video radova, intervencije u prostoru, performansi, live nastupi, didžeing (DJ) i vidžeing (VJ), hepeninzi, work in progress, rad sa publikom i sl. Tokom priprema i trajanja izložbe biće snimljen i dokumentarni film u produkciji ovih umetničkih kolektiva i MSUV. Promocija kataloga je zamišljena tokom trajanja izložbe kada će biti održan i party u organizaciji ovih umetničkih grupa i MSUV.
Staniša Dautović (1964), jedini izvan likovnog okruženja, doktor tehničkih nauka, docent na Fakultetu tehničkih nauka Novosadskog univerziteta i pisac. Branislav Bane Petrić (1959), školovani umetnik, rimski restaurator i antikvar koji, između ostalog, neguje i klasično, štafelajno slikarstvo. Dragan Matić (1965), prvo slikar i konzervator prestižne nacionalne ustanove, Galerije Matice srpske, a potom i redovan profesor na novosadskoj Akademiji umetnosti, Dragan Živančević (1960), autor brojnih kratkih filmova i video radova, takođe profesor na Akademiji umetnosti i Željko Piškorić (1961), vajar i scenograf Srpskog narodnog pozorišta. Grupi se u poslednjem momentu priključio i filozof Vladimir Marko (1961), predavač na Filozofskom fakultetu Univerziteta Komenskeho u Bratislavi, upotpunjujući kompleksnu sliku autora o kojima je reč.
„...Tokom rada ovi umetnici formirali su različitu, međusobno povezanu i isprepletenu saradnju – Art cirkus, Multiflex, Happy Trash Production – pa i sada kada ih uvezujemo u grupu Multi Trash Happy Flex koja se temelji na individualnosti u formiranju zajedničkog umetničkog programa, bez čvrstog, kanonskog, pisanog manifesta. Pauze koje su usledile u zajedničkom ali ne i u samostalnom radu plod su ličnih, ljudskih i svakodnevnih okolnosti u životima umetnika, kao i složena društvena klima u lokalnim razmerama te promena najpre ekonomske situacije u svetu, koja donosi i ogromne turbulencije na polju umetničkog delovanja i javne percepcije umetnosti. Neki od njih u umetnost stižu direktno sa (ili još pre) akademije, neki iz tehničkih nauka ili iz fotografije i filma, u svakom slučaju svi su se permanentno, a potom i radikalno menjali kroz nove poetike, tehnike i senzibilitete svog stvaranja i javnih nastupa. Stvarajući polifoniju poruka i emocija, prenoseći je simultano i paralelno, izloženi radovi prelaze iz vladavine nužnosti u vladavinu slobode stvaranja interpretacije.
...Način, proces i pristup njihovog bavljenja umetnosti predstavlja ujedno i radikalni pomak ka percepciji umetničkog dela, ka shvatanju njegove suštine, poruke ili jednostavno samog efekta u prepoznavanju umetnosti. Posebno treba istaći i efekat na publiku koja često nije imala direktne veze sa savremenom umetnošću kao jedan edukativni momenat uticaja na posmatrače koja se nije poistovećivala sa ''umetničkim svetom'', što značajno prevazilazi sve što se moglo videti na polju savremene umetnosti u Srbiji, Vojvodini i Novom Sadu. Sa druge strane oni se obraćaju i tzv. umetničkoj publici, tankom društvenom sloju koji još uvek postoji.“ (Vladimir Mitrović- deo teksta iz kataloga izložbe)