Filmski plakat predstavlja uzbudljivu epizodu likovnog i grafičkog izraza, ali i epizodu koja i dan danas traje. Plakat je određen načelom da je film industrija i ujedno roba za tržiste, a tek onda umetnost. Tada plakat biva najčešće oblikovan direktnim korišćenjem segmenata filma, a pre svega likovima glavnih glumaca. Kontakt sa gledaocem uspostavlja se na nivou direktne informacije. Sa druge strane, u određenim krugovima, pre svega filmskih zaljubljenika, film je primarno umetnost, pa tada i filmski plakat postaje češće otvoren za drugačija vizuelna iskustva. On se obraća posmatraču na nov, neočekivan i provokativan način, usmeravanjem pažnje na poentu i simboliku, najčešće krajnje svedenim dinamičnim vizuelnim obrascima.

Navedena iskustva vezana za filmski plakat predstavljaju i zahvalmno polje individualnih i autonomnih vizuelnih istraživanja. Takav pristup neretko prerasta u autorski čin. Radove Milene Vučković gledamo u galerijskom prostoru, a ne na otvorenom. Oni nemaju tiraža, a ni svog narucioča, šta više , naručilac je sam autor.
                                                                                                                                                                        Zdravko Mićanović