Organizatori izložbe su Biblioteka grada Beograda, Muzej Železnica Srbije i centar za kulturne inicijative ''Kulttura''. Osnovu izložbe čini materijal koji je tokom marta  istim povodom bio izložen u Kulturnom centru Srbije u Parizu.

 
Ljubiteljima Kišove literature, naročito ''ranih radova'', poznata je njegova vezanost za vozove i železnicu. Njegov otac Eduard koji je od 20-ih godina prošlog veka radio na Državnoj železnici, krunisao je svoj rad uređivanjem  ''Jugoslavenskog i internacionalnog  autobuskog, brodarskog, železničkog i avionskog Konduktera'', jednog reda vožnje čiji je primerak iz 1938. godine sačuvan u Kišovoj zaostavštini. Njega je Kiš smatrao zaveštanjem i imalo je značajnog uticaj na njegovo književno delo.

''Vozovi su bar za mene, legenda, mit. Oduvek smo stanovali negde kraj stanice, tu i tamo, ahasverski, uvek kraj šina, uvek blizu vozova. Možda je to razlog da vozovi, bar za mene, znače nešto više nego prevozno sredstvo...'' napisao je Kiš u ''Vidicima'' 1958. godine u jednom od najlepših eseja o putovanjima i vozovima napisanim na našem jeziku, ''Putovati znači živeti''. Inspirisani višestrukim vezama Danila Kiša za vozove i železnicu organizatori su odlučili da ''parisku izložbu''  neznatno prošire i smeste je u prostor nekadašnjeg Titovog a sada Svečanog salona preuređenog u galerijski prostor. Jedan korak od prvog perona i uz zvuke i mirise železnice, organizatori žele da veruju da bi uz pomoć vozova i ova izložba mogla biti jedno putovanje kroz vreme.

Izložbu koja će biti  će otvorena do 30. oktobra svečano će otvoriti Predrag Čudić.