Pretraga

Zoran Kuzmanović je u svom radu u najvećoj meri okrenut promišljanju ljudske figure i njenog odnosa sa okolinom, kako u formalnom, tako i u sadržajnom smislu. Zapravo u svim njegovim većim skulpturama volumen figure je sveden na opnu koja jasno definiše odnos unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. Opna je nosilac značenja, trodimenzionalni monitor na kome se iščitava rezultanta suprostavljenih sila.

Čovek od slova je čovek od informacija i znakova koji prenose svoje poruke svetu, ali u isto vreme i figura čija je telesnost definisana, deformisana porukama koje od Sveta prima. Figura u svojoj pozi strogo poštuje pravila konstrukcije slova, sagrađena je od jasnih vertikala, horizontala i kosih, i ponavlja u svojoj celovitosti strukturu od koje je sačinjena.

Čitalac novina donekle menja ovu situaciju. Sačinjen je od kompaktno zatvorene strukture novinskih listova. Zatvoren je, zapušen medijskim manipulacijama, lažima, površnim pogledima. Pukotine koje se tu i tamo pojavljuju predstavljaju podsvesnu želju za „provetravanjem“.

Figura od đonova možda najjasnije i najplastičnije pokazuje interakciju o kojoj je ovde reč. Čovek ulaže nadčovečanski napor da se uspravi, da se odvoji od zemlje i slobodno zakorači, ali pritisak tuđih đonova drži ga prikovanog za podlogu i čini se da će ta borba trajati večno, bez konačnog pobednika.

Figura opruga, pojedinac savršeno uklopljen u okolinu. Sačinjen od jedne jedine linije koja ga opisuje, otvoren, transparentan, skoro providan.

Milan Marković