Umetnik

Zoran Kuzmanović (1967)

Prati umetnika

Pretraga

Iz recenzije Vere Horvat

Iz recenzije Vere Horvat



HIPERBOREJA U RAŠKOM SNU



Duboko i sigurno utemeljen u jeziku, vazdanici i baštini svog

zavičaja, Blagoje Radosavljević se i u svojoj novoj

zbirki pesama glasi samosvojnim, već prepoznatljivim zvukom i

napevom staroga Rasa u kojem se, kao u kamenom, oštro klesanom,

ali udobnom logu, legu snohvatice i senke uspomena.

Njihov razgranat koren seče u lično pročivljenu prošlost, u

čute pa domišljane doga|aje, u slike - snove krvlju prenošene:

od Badnja do Vinče, od Itake do Hiperboreje, od Studenice do Vračara.

 

Svesti o gromadnom nasle|u uprkos, pesnik je tihorek i smeran:

ispod kostreti krije biljurni krst, a blagodat pod korom crnog

hleba; nečnost zavija u rasenjeno vojničko ćebe, mitove uteruje pod

sleme gostinskih soba, ambara i katuna. Pod Komom, kao pod stogom,

skriva Ararat, a zapis Gilgamešov u ibarskom mulju.



Kad kače Ibar, misli Balkan, kad proslovi Sibir, razume: svet -

svet slovenski i slovesni, što je praštanju vičniji no mrčnji, i

još kad veli Sibir snatri iskon i zamah prvotnog sejača.

       

Kada, pak, zagovori Brvenik i Grčevo, Zvečan i Petkovac, Jevrema

i Ljubicu, zekana i Proju da po struni pesme osednu, to je zato

što veruje da će mu svaka tvar i stvar u pesmu doći samo ako je zazove

svojim čednim, prvim pogledom na nju. 

                   

Jer, zna pesnik da se, sa svog praga polazeći, najdalje stigne,

da se ugarak domaćeg ognjišta u najbistriji dragac

kamen promeće i da se vasioni svet nigde tako rado ne ogleda kao

u brušenom uglu kuhinjskog ogledala.



------------------------------------------------------------------















P U N O ĆA   P R A Z N I N E 



SKULPTURE ZORANA KUZMANOVI]A

   





Promišljanje ideje trodimenzionalnog oblikovanja je, čini se,

predugo i nepravedno vezivano za pojam statičnosti, nepomerivosti,

rigidnosti i, sledstveno tome, ograničenoj mogućnosti interakcije sa

okolinom. Skulpturama u koje je svesno "uračunat" okolni prostor,

artikulisan svetlosnim refleksima, senkama ili inkorporiranjem

vazdušnih masa, raste stepen komunikativnosti i mogućnost različitosti

dočivljaja, ali one ipak, uglavnom, ( izuzemo li Tingilija i još

neke) ostaju ograničene zadatostima materijala od kojih su

sazdane. U cilju postizanja mobilnosti vajarskog dela, savremeni

stvaraoci sve češće izbegavaju materijale koji su

eminentno "skulptorski" - i poseču za sintetičkim tvorevinama,

koje, opet, ne poseduju uvek svu raskoš ekspresivnih potencijala

kamena, gline ili bronze. 



Zoran Kuzmanović je probleme ove vrste prevazišao na sasvim poseban,

prilično tečak i veoma uspešan način. Opredeljujući se za

najklasičniji od svih materijala, bronzu, on je osobenosti ove

legure, trijade raznorodnih metala, istračio do momenta

otkrivanja njenih dotad gotovo nepoznatih svojstava. Već prvi,

letimični vizuelni i taktilni kontakt sa njima implicira misao o

matematičkim, fizičkim i hemijskim pro- i predračunima što su

prethodili radu u materijalu o kome smo, priznajmo, do sada najmanje

mislili kao o simbolu elasticiteta i vibrantnosti...



Duboko razumevanje (skloniji smo da ovaj izraz pretpostavimo

sintagmi "suvereno vladanje") materijala u kome stvara sa jedne,

i teme za koju se opredeljuje sa druge strane, u stalnoj su

sprezi, pročimanju i uzajamno podsticajnom odnosu. Ova

interakcija  rezultirala je u izvanredno zanimljivom delu

ž e n a   g u m a : traka gotovo gumene gipkosti, tekući u čudnoj

arabeski oko nevidljive, ali postojeće ose, opisuje (opasuje)

telo žene koje nema, koja je napustila ovojnicu, ili je, naprotiv,

njome ogrnuta kao vizonskom stolom... Nemoguće je - i

nepotrebno - iskazati sve asocijativne nizove koje skulptura

simultano izaziva: egipatska mumija, Krićanka - Paričanka,

zmija i Eva u vidljivo-nevidljivom prepletaju, san čene o

putovanjima, prkosni izazov za reciklaču jedne odbačene gume?!! 

Posle stresanja civilizacijskih nanosa močemo se prepustiti

estetizaciji ritmičkog toka ornamenta i snatrenju

lavirinta-spirale što je, opet, put do Večno ženskog... i tako,

ukrug... do punoće praznine.



Sasvim je drugačije intonirana praznina- pustoš Kuzmanovićevog

č i t a o c a  n o v i n a : oblepljena novinskim listovima, ona

nosi jasan negativan predznak. Što više informacija, sve manje mudrosti,

što više senzacija, to manje duše... Sjajna vizualizacija

"Novinskog čitaoca" velike, prozorljive Marine Cvetajeve, istinski

zabrinute za budućnost sveta kao informativnog Globalnog sela.



žena od karika, Suspregnuta, Sputana, ženski emancipacijski svlak,

kako sve ne bismo mogli nazvati veliku šuplju figuru, glomaznu i

praznu istovremeno, koja tamnomrke tonove i odbojnu hladnoću

emanira na prostor oko sebe. Razumevanje, saosećanje i/ili

pokušaj reaktualizacije čenskog pitanja? Močda samo protivteča

zagonetnoj ženi - gumi; gipko nasuprot krutom, bronza nasuprot

gvoč|u, žena i čena. Tako rezigniranoj i rezignirajućoj,

preporučujemo joj čivot u otvorenom, pitomom prostoru, me|u

lišćem. Izvan ograda, naravno. 



Figura-opruga - tako tučno prepoznatljiva nama,

stanovnicima zemlje u tranziciji, (koji smo više nego drugi

imali prilike da zavirimo u utrobu svojih dotrajalih mašina!)

satkana je od jedne jedine bronzane niti. Ona glavinja ali ne pada,

klanja se, pa se zaceni. Teško je naći lapidarniji portret

čoveka iz susedstva. Video zapis ga pokazuje u različitim

stanjima i podstiče posmatrača da mu zada udarac. Da vidi kako

će reagovati. (Statički proračuni autora uveravaju da ne sme pasti.)



U figurama malog formata Zoran Kuzmanović tako|e pokazuje

interes za ljudske figure. Njihova poetičnost je od orfejske,

arkadijske, močda matisovske, vrste. Visoko organizovanu strukturu

dela pokreću ritmovi kriptooblika točka koji, kao dinamičko

jezgro,  boravi u njima. Točak karme? Točak mučeništva? I u

postavljanju pitanja i u tračenju odgovora, rukovodimo se, kao i

autor, najvačnijim, onim što je izme|u paoka: punoćom praznine.

        

istoričar umetnosti

VERA HORVAT







spisak skultura:

1. žena guma,bronza, 160 x 90 cm

2. žena od karika, vareni lanci, 170 x 85 cm

3. čitaoc novina, bronza, 68 x 35 cm

4. Figura opruga, bronza, 83 x 32 cm

5. Tri gracije, bronza, 21 x 18 cm

6. Mislilac, bronza, 19 x 10 cm

7. čovek koji puzi, bronza, 20 x 7 cm

8. Torzo, bronza, 16 x 12 cm

Datum objavljivanja: