Umetnik

Vesna Stajčić (1972)

Prati umetnika

Pretraga

Tekst o Vesni Stajčić

Ne znam da li je Vesna sebi unapred postavila zadatak, kada je počela da slika ovaj serijal “mrtvih priroda na stolu” ali sva je prilika da je predhodno pažljivo prostudirala stvarčice koje zaokupljaju njenu pažnju, deponovala u svesti, a zatim počela sa njima da se igra kao sa svojim vlasništvom. Svi ti slani slanici i slatke jabuke, pijane flaše i kisela limunada, ljuti biber i otmeni bokali deluju autonomno, ali na slici u uzajamnom saglasju, u čvrstoj sprezi i dijalogu, stvarajući skladne celine. Nastale takoreći niodčega dobra su lekcija onim “stvaraocima” koji svoju nemoć pravdaju nedostatkom inspiracije, živeći u nadi da će nešto, samo od sebe, da se desi što će pokrenuti njihov “genije” koji samo čeka da se porodi i zapanji svet. A te stvarčice nalaze se u njenom vidokrugu i na dohvat, pokrenute pod reflektorom njenog oka, deluju savršeno i dostojanstveno kao da su našminkane i kostimirane, spremne za izlazak na scenu (što izložba u neku ruku i jeste). One su vođene njenom rediteljskom rukom, sve na svom mestu i cveće je tu da ulepša prizor, čak se i klanja.

Sve to izgleda lako i bez muke. Postaviš nekoliko predmeta na sto, prihvatiš se četkica i boja, pa ako još imaš i platno slika je gotova. Ali dok razum ne urazumi emocije (prepoznali ste onu čuvenu poruku Braka) sledi proces usaglašavanja koji može da potraje, a rezultat izleda tako logičan kao da je jedino moguć.

Vesna pre svega traži estetsku suštinu objekta koji su predmet njenog intersovanja, a zatim plasira na slike, što nam omogućava da predmete vidimo izolovano, ako već nismo u stanju da to sami uočimo u njihovom izvornom obliku ili ga uopšte ne primećujemo. Iz takvog generalnog stava nastale su ove slike, a pitanje šta je umetnik hteo da kaže besmisleno je kao i ono šta je prvo nastalo jaje ili koka, i nikada neće biti iscrpeno jer uvek postoji drugi način. Slani slanici, slatke jabuke, pijane flaše, ljuti biber i karafindli sa ostalim ansablom uz sadejstvo “rikvanda” od stolnjaka i draperija su predhodno uvučeni u sistem koji je Vesna ustanovila, i zakon svoje nove prirode mora da se poštuje. Sličnost sa prirodom postaje mogućnost, ali ne i obaveza. Uhvatila se Vesna u kolo sa mrtvom prirodom sa kojom su se rvali, manje-više, svi slikari od antike do danas. A šta je je to teralo g-dina Braka da skoro ceo svoj opus posveti slikanju mrtve prirode? Sigurno da je slikajući zadovoljno “slikarsku glad” a bojama sa svoje slikarske palete, poput notama u muzici komopnovao muziku za oči, ode radosti, melem za dušu.

Dosta.

Tihe, ali žive, ove mrtve priode su zaista živahne.

Živeli.

B. Makeš

Datum objavljivanja: