Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Ljiljana Drezga
Ivan Grubanov
Dragan Malešević Tapi
Petar Lubarda
Dragan Momirov
Milica Jokić
Predrag Popara
Marko Murat
Biljana Cincarević
Milan Konjović
Mrtva priroda ili traganje za lepotom pomalo zaboravljenih oblika
Mrtva priroda kao motiv je postojala od početka ljudskog veka, od prvih pećinskih crteža do verovatno vrhunca u slikama malih holandskih majstora.
Kada priprema grafičku ploču, Vesna na njoj radi sve dotle dok ne postigne da ona u željenoj meri u njoj izazove svest o prostoru, ili koji obuhvata. Pokušava da ona svojim oblikom asocira na viđeno u prirodi. Nikada ispred sebe ne postalja mrtvu prirodu, već samo koristi ono što se već desilo na stolu. Naravno, sa malim korekcijama da bi se sve uklopilo u dobru likovnu celinu. Raduju je naročito čudni oblici flaša, čaša i cveće, nebitno koje vrste i porekla.
Posmatrajući je sve ove godine kako stvara, primećujem sazrevanje kao umetnika i istovremeno osobađanje. U početku su to bile flaše, a onda polako počela da se “osobađa”. Zahvaljujući tome što je obrazovani slikar, brzo se oslobodila stega klasične grafičke osnove dnosa crno-bela i unela u svoj rad-ŽIVOT.
Napustivši crnu boju kao osnovu, gradi živopisne, koloristički bogate grafičke listove.
Puštajući mašti na volju, Vesna svoje mrtve prirode više ne postavlja na sto, kao u početku, one izlaze u prostor i nastaju bajkovite priče koje su mnogo više od obične mrtve prirode...
Još Aristotel je smatrao da je priroda energija, i da je svet u večitom nastajanju i nestajanju. Mislio je da čovek umetnošću samo produžava delovanje prirode. Kao i priroda, i on oblikuje materiju, i kao i ona, od nje svtara uvek nove oblike. Zato je govorio da su priroda i umetnost glavne pokretačke sile sveta. Bio je u pravu, jer ni priroda ni umetnost ne prenose racionalno saznanje o svetu, nego samo dožživljaj o njemu.
Emilija Stojanović
Datum objavljivanja: