Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Branislava Anđelković
Nikola Kusovac
Aleksandar Tomašević
Antun Motika
Mersad Berber
Stevan Aleksić
Silvija Jovanović
Petar Lubarda
Simonida Rajčević
Vasa Pomorišac
Povodom izložbe slika Ilije Ike Pandurović iz umetničke kolekcije porodice Stojiljković
Povodom izložbe slika Ilije Ike Pandurović iz umetničke kolekcije porodice Stojiljković
galerija Opštine Vračar, 11-25 mart 2014.
Uz ime Ilije Pandurovića možemo slobodno da stavimo prefiks beogradski slikar, jer je on tobio svim svojim bićem. Rođen na Čuburi, gde je i proveo veći deo života, često je viđan na potezima od Ade Međice na Savi, Ušću ili na Velikom ratnom ostrvu na Dunavu kako šeta i upija ono što će kasnije preneti na platna.
Bio je nemirnog duha, pun pozitivne stvaralačke energije, veliki optimista, večno mlad uprkos godinama. Često je imao slične asocijacije vezane za Beograd, golubove, cveća, uvek su mu inspiracija bile lepe žene koje je vešto skrivao u oblacima svojih slika. “Tarnerovsko nebo” kako je umeo da kaže za svoja platna. I zaista, u njegovom olujnom nebu, toliko toga se može videti, a još više samo nasluteti. Vrtlozi boje, često gusto nabacane,igra oblaka, svetlosti i tame, vetar, svetlo koje pada iz različitih uglova, gotovo uvek su u sebi krili neku tajnu, u vidu ženskog lika, njegove muze i nadahnuća, dok se u pozadini uglavnom vide obrisi Beograda, Pobednika na Kalemegdanu, Saborne crkve, reke i njegovih obala obraslih zelenilom.Ili je to bio Hram Svetog Save koga je dugo godina gledao iz svog ateljea i toliko puta predstavljao na platnima.
Njegove slike su prepoznatljive jer su mu teme slične – nadahnuće je crpeo u Beogradu, ali i golubovima kao neizostavnom elementu u njegovom životu. Bio je poznati golubar sa Čubure, znao je da prepozna svakog goluba i zbog toga ih je tako često i slikao. Čini se da im je davao ljudske osobine, pa tako oni zamišljeno gledaju u daljinu, poziraju, gledaju nas pravo u oči, nalaze se u paru ili jatu. Slikao ih je raznih formata i oblika, ali uvek sa jednakom strašću. Može se slobodno i reći da je začetnik posebnog onorističkog slikarstva u Srbiji.
Na njegovim platnima primarna komponenta je boja. Upotrebljavao je sve nijanse plave, crvene, zelene, bele, žute, uokvirivao ih gustim namazima crne.Slike su mu lirske, poetične, pomalo mistične, dok se na nekim platnima provlači čvrsta geometrijska mreža satkana od trouglova, rombova i kvadrata raznih boja vešto ukomponovanih u glavne aktere – golubove.
Govorio je da će “slikati dok bude mogao da stoji pored štafelaja i drži četkicu u ruci”. Obećanje je ispunio jer je do samog kraja svog života, slikao.
Beograd će ga pamtiti kao velikog boema, ljubitelja životinja, golubara, a mi poklonici umetnosti, kao slikara koji je iza sebe ostavio značajan opus i koji će kroz svoja platna uvek živeti!
Tijana Stojiljković
Istoričar umetnosti, mart 2014.