Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Branislava Anđelković
Nikola Kusovac
Aleksandar Tomašević
Antun Motika
Mersad Berber
Petar Lubarda
Simonida Rajčević
Vasa Pomorišac
Stevan Aleksić
Silvija Jovanović
Milivoj Mile Đorđević
Milivoj Mile Đorđević, slikar iz Pančeva, pripada onoj grupi svestranih, markantnih umetničkih pojava čije je slikarstvo i celokupan kulturni rad obeležio jednu epohu ovog grada. Kažu da nema osobe koja u likovnim krugovima Pančeva nije čula za njegovo ime. Bavio se slikarstvom, novinarstvom, glumom, pozorišnom i filmskom scenografijom, kostimografijom, plakatom, organizator je i učesnik brojnih likovnih kolonija, osnivač grupe “Pesak” i Umetničke kolonije “Deliblatski pesak”, autor zidnih monumentalnih murala u više gradova, dobitnik je značajnih nagrada za slikarstvo, scenografiju i kostim, član ULUS-a i ULUV-a i Lige za Pančevo, a celog se života zalagao da ovaj grad dostigne zavidan kulturni nivo.
Milivoj Đorđević je poznat kao uspešan inicijator i organizator mnogih poduhvata u likovnom životu Pančeva. Jedan je od osnivača i organizatora Pančevačkog Oktobarskog salona, Škole crtanja u Pančevu, Južnobanatske likovne kolonije, Likovnog salona južnog Banata, Ateljea mladih, Festivala malih i eksperimentalnih scena, Škole večernjeg akta, Kluba likovnih umetnika Pančevo...čime je dao veliki doprinos savremenoj kulturnoj baštini panevačkog likovnog kruga, kreativne atmosfere i razmeni iskustava umetnika.
Osnivač je grupe “Pesak” koju su sačinjavali, pored njega lično i umetnici Čedomir Kesić, Milan Jakšić, Tomislav Suhecki, Jonel Popović, Pal Dečov. Pored tradicionalnog letnjeg saziva kolonije Deliblatski pesak, organizovao je i niz drugih kolonija u raznim periodima tokom godine, kao što su zimske kolonije, kolonije pastela i druge.
Pored likovne kolonije u Deliblatskom pesku, učestvovao je u kolonijama u Bačkoj Topoli, Borkovcu, Rumi, Počitelju, Vršacu, Kovinu i Herkulaneu u Rumuniji.
Do sada je imao preko 30 samostalnih i više od 300 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Slike su mu najčešće inspirisane rodnim Pančevom iz koga crpi svoje nadahnuće.
Njegovo rano interesovanje za slikarstvo potiče iz kulturno nastrojene porodice, velike želje i talenta. Akademiju Likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo upisao je u klasi profesora Jovana Kratohvila i Ilije Kolarevića, da bi se naredne godine prebacio na odsek vajarstva kako se isti ne bi ugasio. Iako mu je ruka prošla kroz stroge principe edukacije, nikada nije dozvolio da bude zarobljen u okvirima čistog akademskog pristupa. Uvek je težio nekom sopstevnom stilu, koji je vremenom postao prepoznatljiv i svojstven njegovoj ličnosti.
Oprobao se u raznim likovnim tehnikama, ali je ipak najprepoznatljiviji bio i ostao u tehnici pastela i ulja na platnu. Za svoje motive uvek je odabirao nešto iz sveta koji ga okružuje – ljude, životinje i nezaobilazni pejsaž. Motivi i teme pejsaža - ulepšane vizije rodnog grada, prate ga kroz celokupno stvaralaštvo, jer šta god da je slikao, pejsaž je bio uvek prisutan na njegovim platnima.
Nemirnog stvaralačkog duha, zagonetan u postupcima, Đorđević gradi svoj osobeni likovni svet koji vidi oko sebe, na svojstven način. Raspevan, ekspresionistički u bojama i potezima, predstavlja znamenitosti Pančeva na jedan, samo njemu specifičan način. Uz pomoć jake boje uspostavlja dinaminku, a fokusira se na ono što mu u datom trenutku ostavlja najsnažniji utisak iz prirode. Strasno i temperamentno prilazi slikarskim motivima, a na njegovim platnima sve je živo, ekspresionističko, uzbudljivo. Boja ima dominatnu ulogu na slici jer je njegov odnos prema njoj jak, dok je kolorit snažan i ustreptao. Slike su mu natopljene bojom, na njima se oseća snažan potez, plamteći koloristički skladovi i snaga emotivnih tenzija.
Teme su mu uglavnom vezane za urbani pejsaž Pančeva, njegovu večnu inspiraciju i nadahnuće. Prepoznajemo Uspensku i Preobražansku crkvu koje na njegovim platnima dobijaju neki drugačiji izgled, jer arhitektura na Đorđevićevim platnima doseže veliki nivo deformacije. Snažna gestikulacija, moderan i avangardan, sugestivno naglašeni crtež, ekspresionističko slikarstvo boje, odlike su koje oslikavaju ova platna. Ona često podsećaju na čudnovate i začarane predele iz bajke, gde je sve raspevano, ustreptalo, pozitivno nadahnuto. I priroda i ljudi i flora i fauna ovde imaju neki drugačiji prizvuk. Na ovim platnima sve je u skladu i harmoniji, ma kako čudno ona na prvi pogled izgledala. Posmatrač nesumljivo mora da bude uvučen u zamku koju je umetnik vešto postavio krivudavim linijama koje kao da nas mame da se bacimo i zaplovimo putem koji nas nosi.
Arhitektonski oblici koje predstavlja kao njegovo jedinstveno tematsko polazište - kuće, crkve, tornjevi čudan su spoj umetnikove bujne mašte, nemirnog duha i iskrivljene slike sveta koja nas okružuje. Boja na njima tretirana je kao samostalna realnost slike, a snažan zamah četkom i jak koloristički ekspresionizam, odaju nam stvaralačku ličnost punu energije i snage koja mora negde biti ispoljena.
Prepoznatljiv senzibilitet u koloritu - crvena, plava zelena, žuta, bela, uokvirene crnom konturom, boje su koje Đorđević najčešće upotrebljava, dok karakterističan i neobičan crtež na njima nose duh avangarde u sebi... Jedna slika, kod ovog umetnika, jedna je priča. Priča ispričana u jednom dahu, uhvaćeni fragment, trenutak koji ga je nečim zasenio i privukao mu pažnju.
…»Sva moja dela su odraz življenja. Ona su moć tla nad krvlju, jer smo ovde samo na kratkom izletu koji se zove život. Volim život jer svaki dan donosi sjajno jutro, pa se tada divim svetlosti dana i osećam da taj dan mora biti ispunjen onim što se rodilo u mojim čudnim vrelima»... rekao je sam umetnik jednom prilikom o stvaranju svojih dela.
...»To umetničko u meni koje mi daje smisao življenja, jednostavno nastaje negde u tim vrelima podsvesti. Ja nikada ne mogu reći da stvaram ovo ili ono, jer sve nastaje u nekom svetu koji je u duši i mašti. Čak ako se dogodi da radim nešto po narudžbini, stvaram svoje delo, svoje boje, slike i oblike, radim po svojim osećanjima i to je moja trenutna vizija tog motiva»...
Nisu retke ni figure svetitelja i crkvenih lica na njegovim platnima koje su obrađene na jedan poseban, moderan, pa čak bi se moglo reći i šaljiv način. Iako su njihova lica iskrivljena od tuge, bola i molitvi za ovaj narod, sveobuhvatan utisak koji ostavljaju na posmatrača, baš kao i ostala platna nastala pod kičicom ovog umetnika je pozitivan jer iskazuje nadu i veru u ono što naredni dan donosi.
Na njegovim pastelima, pak sve je rečeno čistim likovnim jezikom u kome je prisutna posebna osećajnost za odnose prirode i čoveka. Oni nose posebnu dozu iskrenosti jer podsećaju na likovne radove dece, u čemu se ogleda sva naivnost i lirsko osećanje koje nas prožima dok ih posmatramo.
Fina nota sfumata, uzbudljivi Banatski predeli, ravnice Delibratske peščare ili okoline Pančeva koje rado predstavlja, iskrene su zabeleške umetnika koji je pravi zaljubljenik u svoj poziv i grad u kome stvara. Nesnošljiva lakoća slikanja, meki zvuk i topla boja na njima, otkrivaju nam crtača izuzetnog senzibiliteta koji svom pozivu pristupa sa istinskim profesionalizmom.
Umetnički opus Milivoja Mileta Đorđevića veoma je bogat i raznovrstan jer pred nama imamo plodnog umetničkog stvaraoca, ostvarenu, zaokruženu i prepoznatljivu umetničku ličnost. Za sve godine aktivnog angažovanja na polju umetnosti, Đorđević je stvorio svoj prepoznatljivi likovni izraz i kao takav zauzima istaknuto mesto u krugu naročitih likovnih stvaraoca Pančeva.
Tijana Stojiljković
Istoričar umetnosti
U Beogradu, marta 2009.