Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Branislava Anđelković
Nikola Kusovac
Aleksandar Tomašević
Antun Motika
Mersad Berber
Petar Lubarda
Simonida Rajčević
Vasa Pomorišac
Stevan Aleksić
Silvija Jovanović
Angelina Andrović Gradišnik
Čudni su putevi sudbine. U životu Angeline Andrović Gradišnik sve je od rane mladosti upućivalo na potrebu za kreativnim izražavanjem, ali se pravom slikarstvu posvetila tek pre dvadesetak godina kada je na njena slikarska platna pokuljalo sve ono što je godinama nosila u srcu i duši. Ljubav prema slikanju, u početku kao nadahnuti hobi, vremenom je prerasla u pasiju koja sve više dobija na značaju u stvaralaštvu ove umetnice.
Nova, treća po redu samostalna izložba u Berlinu marta 2009, od prethodne izložbe u Beogradu, oktobra 2008, pokazuje koliko se jedan umetnik može slikarski razvijati i koliko, u relativno kratkom vremenskom periodu, može novog da nam pokaže.
Angelina Andrović Gradišnik rođena je u Čajniču 1937. u sadašnjoj Republici Srpskoj. U Beogradu je završila Studije na Visokoj školi za umetnost gde je diplomirala na slikarskom odseku kod profesora Abramović Antea1, a vajarstvo kod profesora Buljevića.
Nakon toga, odlazi u Bijeljinu gde je radila u gimnaziji predavajući umetnost. Neko vreme, bila je asistent slikaru Hakiji Kulenoviću2 iz Sarajeva, koji je u ovom gradu vodio školu za talente.
Godine 1967. odlazi kod ujaka u Nemačku ne sluteći da će tu ostati da živi.
Od 1987. živi u Oberuselu, Taunus gde je godinama radila u turizmu. Obilazeći svetske metropole i muzeje, imala je priliku da još dublje pronikne u srž umetnosti koje sada, toliko godina kasnije, koristi kao inspiraciju i oslonac u sopstvenom stvaralaštvu.
Na njenim platnima oseća se poznavanje i prepoznavanje energije - robusnosti Mikelanđela, Šagalovskog valera, pokreta Pikasovih figura, palete Matisa, maniristički izduženih figura.... ali sve to su samo polazišta za Angelinina likovna istraživanja u okviru njene prepoznatljive individualne poetike i rukopisa.
Posmatrajući radove, s pravom možemo reći da svako izloženo platno predstavlja jednu posebnu priču.
Iako decenijama nije bila u svojoj domovini, duboko su je, pre svega ljudski, bolele patnja njenog naroda i tada je nastalo nekoliko značajnih angažovanih slika u kojima prepoznajemo istorijske ličnosti srpskog naroda i njeno poznavanje srpskih narodnih pesama.
Tu je videla i nit povezanu sa nemačkim narodom, u koji je otišla, poput velikog filozofa i pesnika J.W.Getea, koji je govorio srpski jezik i čitao srpsku epsku narodnu poeziju, uveo je u svetsku književnost, visoko je cenio i prevodio.
Deo istorijskih događanja, Angelina Andrović Gradišnik prenela je na svoja platna. To joj je sigurno bio način da se oslobodi bola koji je nosila i osećala duboko u sebi, a izvor inspiracije bile su joj epske pesme i srpska istorija. Sudbina srpskog naroda stimulisale su je da radi dalje. Tako su nastala platna poput »Kosovo, sudnji dan«, »Srpkinja«, »Beli anđeo«, »Carica Milica«, »Mlada devojka sa Kosova«.
Platna velikih tema, otkrivaju veštu umetnicu, koja nas sa izuzetnim šarmom i darom vodi kroz poznatu stvarnost i vraća u duboke istorijske korene. Njene slike su priče prožete velikom količinom ličnih emocija transponovanih u likovne prizore u kojima dolazi do izražaja njeno poznavanje srpske srednjovekovne tradicije koju prenosi na platna.
Poetično, lirski prikazuje dostojanstveno caricu Milicu kao simbol velike heroine, žene i majke; zatim Belog anđela, jednu od najznačajnijih srpskih srednjovekovnih fresaka iz manastira Mileševo, svedenog kolorita - u zlatnim i vizantijski plavim tonovima; apoteozu srpskog junaka i figuru koja može biti simbol velikog filozofa, vladara i nesretne ličnosti – Njegoša. U prvi plan je postavila lik junaka koji je želela da istakne, a drugi motiv je samo pomoćni i služi da ojača glavnu temu kompozicije – scene Kosovke devojke koja poji ranjenog junaka, detalje bitke, selo u pozadini koje gori u plamenu dima intenzivnog kolorita.
Osećanje koje dominira na ovim platnima je ljubav prema narodu koji je ostavila, a koji je njen, iskrena privrženost prema svojoj otadžbini i svemu što slika.
S druge strane, uvodeći nas u svoj intimni svet, izvorište životne radosti i umetničkog nadahnuća, Angelina Andrović Gradišnik, otkriva nam svet stvarnosti koji nas neprimetno okružuje, ali i umetničke mašte i sopstvene inspiracije. Njeni motivi plene živim, samo u nekim detaljima jakim koloritom, sigurnim crtežom, uglavnom slobodnijeg poteza. Poetika detalja dobija kroz lirski, ekspresivni stvaralački postupak neku novu, višu dimenziju. Izdvajamo slike iz devedesetih godina »Piknik«, »Pajac«, »Svetu nije potreban još jedan klovn« na koje se nadovezuju platna »Adam« i »Eva«. Ovde slikarka prednost daje ljudskoj figuri, a njeno poznavanje anatomije i proporcija ljudskog tela naročito dolaze do izražaja. Ova dva platna, iako rađeni kao posebni radovi, čine nerazvojivu celinu diptiha. Zvonki koloristički sklad boje, savladan slikarski postupak i širina poteza ono su što se uočava na njima.
Na novoj izložbi srećemo se i sa novim radovima umetnice, koji predstavljaju kombinaciju njenih različitih iskustava. Nova platna nastajala su sa manje detalja i deskripcije, svedenija su i likovno pročišćenija. Stilski se i dalje na poseban način nadovezuju na njene prethodne radove.
Novi radovi, izrasli iz prethodnog iskustva, poput »Borbe«, »Romea i Julije«, »Tri sestre«, »Tigra i divokoze« nagoveštavaju snagu talenta koji se neprekidno razvija, a koja su kombinacija njenog tumačenja realnog i fantastičnog.
Nove slike nastale pod kičicom ove umetnice, nose utisak kao da su duplo oslikane, kao da iz jedne izranja neka druga, paralelna priča. Konture jedne, nekada se čini da su počeci prve slike, priče, alegorije, poput bajke koju pokušava da nam dočara. Pastelni tonovi, mekoća pokreta odaju utisak lakoće kojom slika. Kao da boje teku njenim platnima...kao da slike radi u jednom dahu... naznake kojim nam dočarava pokret, gest, mimiku na licima njenih junaka nekad su i više nego dovoljna da završnicu slike stvorimo sami.
Posebno izdvajamo platno »Borba«, na kojoj primećujemo snažan gest, plamteće kolorističke skladove, snagu emotivnih tenzija, odnos prema boji, snažan zamah četkom. Angelina se fokusira na ono što joj u datom trenutku ostavlja najsnažniji utisak, dok kadrove borbe predstavlja modernim kompozicionim rešenjima.
U centralnom delu platna je čovek iz naroda na čijem se licu ocrtava bes, snaga i želja za pobedom. Iza njega je njegov konj, dok mačeta u ruci samo potvrđuje da je slika reminiscencija nekih davnih vremena. Pravoslavne crkve i manastiri na povelji, siguran su pokazatelj toga.
Jake, intenzivne boje vatre - narandžasta, žuta, crvena u pozadini simbolizuju stihijska paljenja, borbe i žarišta srpskog naroda koji se vekovima borio za svoju slobodu.
Tokom dvadesetak godina umetničkog stvaranja Angeline Andrović Gradišnik, nastala su dela koja možemo nazvati kompozicionim celinama, a koje su opet usko međusobno povezana. Živela je u vreme ispunjena tragičnim događajima u zemlji u kojoj se rodila, nije bila ravnodušna prema događajima burne istorije svog naroda, a svakako nije bila ni lišena ideja da svoju brigu pretoči na platna.
Na svim platnima se oseća želja umetnice da svojom umetnošću skrene pažnju na deo istorije svoga naroda, ali isto tako možemo nabrojati slike kojima ona pruža radost bližnjima. Umetnica nepokolebljivo veruje u moć umetničkog stvaranja, oprobala se u više umetničkih disciplina, ali je najvernija ostala slikarstvu štafelaja i njegovim postupcima. Sa puno žara radila je kompozicije na kojima se pojavljuje više likova, istraživala je mogućnosti izražavanja van bukvalnog istorijskog kopiranja, a prilikom tumačenja istorijskih tema, slike je podređivala duhu datog vremena.
Izdvajamo posebno temu »Ikar« koju je umetnica obradila na tri načina – u pastelu oslanjajući se na Mikelanđelove likove iz Sikstinske kapele, zatim skicu hemijskom olovkom na papiru koja najavljuje skulpturu od plemenitog čelika i na kraju skulpturu u bronzi. Ne čudi mnogo zbog čega je izabrala za obradu baš ovu antičku istorijsku temu, prasliku čoveka koji želi da leti i da se vine u visine, ako se ima na umu njeno dugogodišnje angažovanje u avio kompaniji.
Na različite načine prilikom obrade ove teme, ona se poziva na iskustva vajanja, skulptura je voluminozna i posve elegantna. Skulptura u plemenitom čeliku predstavlja jezik nekog drugog sveta, odnosno to je njena verzija svakodnevice na kojoj se oseća dinamika ponavljanja, lakoća, ritam, pokušaj leta. Jaka forma u slikarstvu, u skulpturi je lagana.
Svaki slikar mora da poseduje dar za boju, ali dar sam po sebi nije dovoljan za stvaranje. Osećaj za umetnost, široka umetnička interesovanja, energija koja struji platnima, poetičnost, živa komunikacija,… je već nešto drugo. Upravo te vrline krase Angelinu Andrović Gradišnik, koja u sebi nosi senzilibitet jednog vremena.
Tijana Stojiljković
istoričar umetnosti
U Beogradu, februar 2009.