Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Vesna Todorović
Stojan Aralica
Paja Jovanović
Milan Konjović
Petar Lubarda
Uroš Predić
Miodrag Popović Mića
Marko Murat
Aleksandar Cvetković
Moša Pijade
ANĐELKA BOJOVIĆ
Povodom otvaranja ovakve slikarske predstave, najprimerenija je neka poetska verbalizacija impresije pred izloženim delima. Poetska energija Anđelke Bojović prosto se preliva iz ovih dela i svako od nas je oseća i doživljava prema sopstvenim kapacitetima. Poneko se možda i brani od te siline.. Nije lako, pa možda ni lagodno, kada nam iz dubina prostora Vatoovih galantnih svečanosti, tihe muzike i šuštanja svile, ljupke koketerije i diskretnog zavodjenja, umetnica otkrije situaciju uzburkanih strasti, ljubavnih tajni i erotskih želja... To za nas može biti kao "udarac u čelo" — kao što je, recimo, ogoljena Hamletova edipalnost u savremenoj teatarskoj interpretaciji..
Anđelka Bojović nije "preko noći" došla do ovako smelih tumačenja Vatoa. U vremenu upotrebe i zloupotrebe do negiranja vrednosti tradicije i prošlosti, ona je - zahvaljujući postignutom saglasju sopstvene etičnosti, visokog obrazovanja, istančane senzibilnosti, pa i odnegovanog pedagoškog postupka - postepeno sve dublje zalazila i jezički slobodnije tumačila ovu paradigmatsku umetnost Rokokoa.
To se u teoriji naziva i stvaralačkim obnavljanjem, otkrivanjem slojeva prošlosti u samoj sadašnjosti. Ja sam to kod Anđelke opisala kao savremeni prepev, a neke uvažene kolege kao novo aktivno stanje, kao vizuelno čitanje naglas, к kao dijalog dva vremena, dva umetnika, dva ritma... Drugi su, takođe, već ukazali da je umetnica smelom dekonstrukcijom i vivisekcijom Vatoovih prizora istovremeno došla do suština Vatoovg stila i do autentične ekspresije svoje interpretacije.
Tome je prethodilo pomno izučavanje kompozicije, figure, atmosfere i situacije. Da bi naglasila neke njoj značajne elemente, smelo je "rasturila" Vatoove galantne svečanosti -kako je taj postupak slikovito nazvala Bojana Burić. Izvlačenjem jedne figure iz prizora, predimenzioniranjem i kadriranjem detalja, ruke, noge glave, usne, umetnica je stvorila dela koja treba uvrstiti u reprezentativne primere tzv. Novog ekspresionizma u okviru razgranate umetnosti postmodernog doba s kraja prošlog i početka ovog veka.
U plastičkom sloju dela, u njegovoj materijalizaciji, u naslojavanju pigmenta, u akcentovanju i gradaciji bojenih /рrе svega crvenih/ pasaža, Anđelka se, samo naizgled, sve više udaljava od melanholičnim zvukom kamufliranog hedonizma Vatoovih likova aristokrata.
Hrabrim ekspresivnim gestom, koji je odraz oslobođene psihičke energije i kreščendo ovog originalnog likovnog "komentara" Vatoa, Anđelka Bojović je "kroz veliku kapiju" ušla u postmodernistički prostor naše likovne scene.
Ljiljana Slijepčević