Umetnik

Irina Subotić (1941)

Prati umetnika

Pretraga

Konceptualna umetnost. Jugoslavija

Ni Jugoslaviju nije zaobišla umetnička tendencija koja se tokom poslednjih godina, u atmosferi otvorenosti i novih traganja, manifestovala u celom svetu. Radi se o konceptualnoj umetnosti čije se pristalice sreću kako među ličnostima koje imaju već određene pozicije u likovnom svetu, tako i među onima koji su započeli svoje stvaranje u drugim disciplinama, kao što su pesnici, arhitekte, pisci, pa čak i matematičari i biolozi (!) a koji su sada svoju pažnju usmerili ka umetničkom stvaranju.


Pre svih treba istaći ljubljansku grupu OHO (Marko Pogačnik, David Nez, Milenko Matanović, Tomaž i Andraž Šalamun). Njeni predstavnici su razvili nov način mišljena dugim i raznovrsnim eksperimentima u vizuelnoj i konkretnoj poeziji, kroz siromašnu umetnost (arte povera), hepeninge, umetnost zemlje (land art), film, muziku. Sada su dospeli do visokog stepena metafizičke i filozofske svesti, zena i joge, što je doprinelo da prodube samosvest o sopstvenim mogućnostima i da pronađu skrivene veze između čoveka i univerzuma. Ovi umetnici shvataju prirodu kao deo naše sopstvene stvarnosti, dakle kao stvarnost koja se može izmeriti i oni je mere dajući joj značenje i vrednosti sasvim bliske našoj svakidašnjici i našoj moći razumevanja.


David Nez, na primer, meri svoje korake, otkucaje svoga srca, ritam svojih uzdaha, kako bi uspeo da pronađe realnu i istinitu sliku sopstvene ličnosti a samim tim i čoveka uopšte. Marko Pogačnik se bavi »univerzalnim iskustvima«. Pod tom definicijom on podrazumeva sveprisutne fenomene postojanja, tj. životnog puta koji svaka osoba prelazi tokom svog ličnog razvoja, kao i razvoja koje je celo čovečanstvo prošlo kroz istoriju. Sam Pogačnik pruža najbolje primere ovog načina mišljenja i njegove verne primene: otuda i on i svi drugi članovi grupe OHO bukvalo provode meditativan život, a spremni su da započnu život u komuni, što će verovatno uskoro i ostvariti.


Za Milenka Matanovića univerzalna harmonija zavisi samo od sadejstva između savrešenog razuma i njegove primene u svetu.


Druga grupa, KŌD iz Novog Sada (Mirko Radojičić, Slobodan Tišma, Miroslav Mandić, Slavko Bogdanović, Peđa Vranešević i dr.) polazi od stvarnosti kao fenomena koji pomaže da se definišu apstraktni pojmovi i misli – za razliku od grupe OHO koja polazi od apstraktnih pojmova koje realizuje i proverava u prirodi i u našem shvatanju istih. Slavko Bogdanović je, na primer, izabrao dve reči igrom slučajnosti: močvara i koncept i iskoristio sva slova koja čine te dve reči u složenim sistetima pojmova koji se vezuju bilo za močvaru ili za koncept. Bogdanović je uspeo da ostvari novi konceptualni sistem približavajući se vizuelnoj poeziji. Ne interesuje ga reč po sebi, već dijagram koji stvara slobodnom igrom olovke na papiru na kojem je već štampan neki tekst, vodeći računa samo da ne prekine reč. Bogdanović čuva apstraktno značenje reči ali van koncepta ili celine teksta.


Arhitekta Peđa Vranešević, takođe iz grupe KŌD smatra da se zahvaljujući znanju sve može da formuliše dijagramima: predstave, reči, projekti, misli, osećanja…


I grupa Э takođe je iz Novog Sada koji sve više postaje relevantan prostor, ne samo za vizuelne umetnosti, već i za literaturu, film i druge vrste stvaralaštva, čime mu se na izvestan način vraća važnost koju je nakada imao kao pravo središte srpske kulture. Mladi iz ove grupa Э (Ana Raković, Čedomir Drča, Vladimir Kopicl, Miša Živanović) razrađuju konceptualizam u umetnosti kroz teoriju informacija koju primenjuju na fenomene svakidašnjeg života. Grupu čine matematičari, biolozi i stručnjaci iz drugih oblasti, ali njihovo zanimanje za umetnost i njihovo stvaranje nisu lišeni veze sa tradicionalnim pojmom likovnosti (u svojim projektima, na primer, koriste boju i traže plastične efekte).


Dva predstavnika iz Zagreba – Slobodan Braco Dimitrijević i Goran Trbuljak – predstavljaju dva pola konceptualne umetnosti. Prvi, Dimitrijević u izvesnom smislu je zadržao tragove klasičnih prosedea kojima se ranije bavio (uglavnom process art) dok se njegovi aktuelni radovi zasnivaju na meditativnim koordinacijama: autor – učesnik – fotografija autora, štampana na komadu papira koji se deli kao uzor posetiocima. Ova tri momenta predstavljaju trougao, zavisan od uslova i mogućnosti koordinacije. U praksi to znači ograničeni broj mogućnosti (tj. one zavise od broja listova koje je autor podelio), ali teorijski postoji 2n mogućnosti koordinacija za osobe i 1n za predmete (u ovom slučaju fotografije). Trbuljak je na drugi način meditativan, autohton, dubok i apstraktan. Njegovi spekulativni predlozi odnose se na seriju analiza mogućnosti gledalaca. Njegove početne zamisli (list A na kojem je formulisano pitanje) pozitivistički se odnose prema stvarnosti, dok se u sledećem stupnju (na listu B ostavljen je prazan prostor za razmišljanja gledalaca) individualno određuju pojedini pojmovi inače univerzalno saznati: na primer, kakvi su naši doživljaji Bahovih fuga ili Leonardovih slika. Računa se na visoki stepen apstrahovanja i sa našim punim učešćem u ovom konceptu.


Iako u Jugoslaviji konceptualizam nije fundamentalno izmenio osnovne postulate umetnosti, ovaj univerzalni jezik ima vredne predstavnike i brojne vidove ispoljavanja, možda i zbog toga što njegovom krugu pripada određeni (iako ne baš veliki) broj svakako značajnih i raznovrsnih ličnosti. Ti umetnici su shvatili zahteve novog vremena, novih načina razmišljanja i izražavanja, a povrh svega razumeli su stvarnost pa samim tim i našli mogućnosti novih oblika komunikacija koji su slobodniji nego ikada ranije. Oni su razumeli suštinu koncceptualizma: napustiti predmet i ne stvarati predmet, napustiti materijalne oblike i ostvariti novu vrstu koordinacije između gledaoca i dela bilo da se radi o komadiću papira sa nekim projektom ili dokument sa naznakama meditativniog procesa ponuđenog prolazniku na razmatranje. Osnovna vrednost ovih projekata je u njihovom naporu da aktiviraju gledaoca koji je prinuđen da otvoreno i pažljivo učestvuje u procesu, da rekonstruiše umetnikove metode ili predloži sopstvena rešenja. Drugim rečima, da se uključe u koncept obogaćujući ga.

Izložbu, koja je predstavila neke aspekte jugoslovenske konceptualne umetnosti, organizovali su marta 1971.godine u beogradskom Muzeju savremene umetnosti B. Tomić i J. Denegri. Pored značajnog teksta J. Denegrija o konceptualnoj umetnosti uopšte, B. Tomić je za ovu priliku formulisala sledeće važne aksiome konceptualizma:

Ideja-rad-komunikacija
Ideja-umetnost-vrednost
Ideja-utopija-realnost.


Arte concettuale. Jugoslavia, D'Ars (Agency), Milano, an. XIII, no. 58-59, febbraio/marzo 1972, p. 66-71.