Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Branislav Dimitrijević
Branislava Anđelković
Miloš Šobajić
Nina Radoičić
Dušan Otašević
Milena Obradović
Dragan Malešević Tapi
Milan Marinković Cile
Beta Vukanović
Stevan Todorović
Jagoda Buić živi svoja dela
I kritika i publika često nastoje da odvoje ličnost umetnika od njegovog dela, njegovog života i njegove prošlosti. Kritika je tada ponosna što je uspela da se koncentriše na sam rezultat, na onu sferu u kojoj sama umetnička materija vlada i gde zračenja umetničkog kreću ka spolja, prema gledaocu i prema bestelesnom. Ali, u slučaju jugoslovenske umetnice Jagode Buić koja, ne gubiće svoj identitet, gubi čvrsto tle pod nogama jer istovremeno pripada svim oblastima našeg duha, slučaj je nešto drukčiji: poznavanje njene ličnosti u velikoj meri pomaže u analizi i približavanju njenom stvaralaštvu. Postajemo svesni da kroz svoja dela ona ne govori samo kao prefinjeni stvaralac, samosvestan i sposoban da ostvari svoje moćne tkane forme, već da kroz njih kreira čitave nove prostore. Ti njeni stvoreni prostori ne zavise isključivo od njenih dvodimenzionalnih radova koji su sišli sa ravne zidne površine i upustili se u otvorene ambijente da ih formira vazduh, atmosfera. Oni zavise od dubokog osećanja, osećanja prilagodljivosti Jagode Buić mestu na koje naiđe, koje joj u tom času pripada i koje ona osvaja – jedne moderne sale u kojoj izlaže, tvrđave iz koje zrače neke stoletne priče, muzeja u kome se osećaju odblesci civilizacijskih naslaga i ideja, pozorišta koji svedoči o životu ili istini, onoj stvarnoj ili onoj fiktivnoj.Sve se to događa na raznim meridijanima koje Jagoda Buić sa lakoćom premošćuje, bilo da se radi o kontinentima ili okeanima, Severu i Jugu, Istoku i Zapadu. Gotovo je nezamislivo da se postavlja izložba bez prisustva same umetnice, jer njene tkane forme imaju tu sposobnost da budu protumačene na različite načine i da se prilagođavaju i adaptiraju datom prostoru. Samo je ona u stanju da do kraja iskoristi njihovo značenje, da ih izloži tako da bude istaknuta sva njihova izražajnost i da ih primeri ambijentu kako bi iz njih izvukla potpuni smisao, sjaj i vrednost uvek novog iznenađenja. Pored likovnih odlika njenih tapiserija, koje su besumnje otvorile nove puteve umetnosti tkanja, jednu od posebnosti tapiserija Jagode Buić predstavlja upravo ta organska sposobnost prilagođavanja prostoru i otvaranja pred njim.
Tako je nit tapiserija Jagode Buić postala nit njenoga života, celokupnog njenog života. Ona ne može nikoga da prevari: njene posebno tkane forme, kao i kostim koji s velikim žarom radi kako za klasično tako i za eksperimentalno pozorište, njeni crteži i grafike, svečane zavese ili plutajuće skulpture ne postoje ukoliko im se suzi pojam tapiserije, ukoliko se isključi njihovo puno značenje u smislu sinteze tradicionalnog zanatstva, spoja folklornog i ruralnog sa umetnošću duboke spiritualnosti.
Predgovor u katalogu: Jagoda Buić, Konsthantverket, Kulturhuset, Stockholm, 16.XI-30.XII 1979.