Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Branislav Dimitrijević
Branislava Anđelković
Miloš Šobajić
Nina Radoičić
Dušan Otašević
Milena Obradović
Dragan Malešević Tapi
Milan Marinković Cile
Beta Vukanović
Stevan Todorović
Dve žene Aleksandra Arhipenka
(Za A POGLAVLjE: MEĐUNARODNA SCENA)
Narodni muzej u Beogradu čuva jedno izvanredno delo avangardne plastike kome se odavno zametnuo trag. Reč je o skulpto-slici1 Dve žene Aleksandra Arhipenka, sačuvanoj u zaostavštini Ljubomira Micića, pesnika, književnika i urednika Zenita, jednog od naših najzanimljivijih časopisa iz dvadestih godina. Upravo Miciću treba i zahvaliti što je ime Arhipenka, toj značajnog inovatora skulptorskih problema, u našoj sredini bilo često prisutno i što je jedno tako dragoceno delo sačuvano do naših dana.
I najsažetija Arhipenkova biografija pokazuje internacionalni duh koji ga je pokretao svetom, od Kijeva gde je rođen 1887.godine i Moskve gde je izlagao već 1906, do Pariza u kome se nastanio 1908.započevši veliku karijeru avangardnog stvaraoca, pa zatim preko Berlina put Njujorka, Los Anđelesa i Čikaga, sve do 1964.godine kada se posle velike retrospektivne izložbe u Minhenu i tek okončanog rada na monumentalnom delu Kralj Solomon u Njujorku ugasio ovaj buran, bogat, plodan život. Arhipenkova biografija pominje i brojne izložbe širom sveta, ali njegovo učešće na Prvoj Zenitovoj međunarodnog izložbi aprila 1924.godine u Muzičkoj školi Stanković u Beogradu u stručnoj – inostranoj – literaturi nije zabeleženo. Međutim, nema bibliografije koja ne navodi da je među prvim monografijama posvećenim Arhipenku, objavljena i Micićeva, pod nazivom Arhipenko. Nova plastika, u izdanju Zenita 1923.godine. Njegova skulpto-slika Dve žene takođe nije nepoznata u stručnoj literaturi, ali u svojoj velikoj monografiji o Arhipenku poznati stručnjak Donald Karšan2 objavljuje njenu reprodukciju na strani 95.napominjući da je nepoznato mesto na kome se ovo delo čuva. Trag je izgubljen verovatno veoma davno, plastika se kasnije nije pojavljivala u javnosti. Micić ju je ljubomorno čuvao i on sada očekuje svoj novi život.3 Reprodukcija u Karšanovoj monografiji daje još jednu zanimljivu pojedinost: sasvim se pozdano vidi da je delo nepotpisano, dok ono u sadašnjem stanju nosi oznaku: A. Archipenko u donjem levom uglu i odmah ispod toga, u drugom redu: Zürich I- 1920. Fotografija koja je dospela Karšanu, svakako najautoritativnijem poznavaocu Arhipenkovog opusa, verovatno je bila sačinjena još u umetnikovom ateljeu, a on je potpis stavio u trenutku kada je delo kretalo na svoja međunarodna putovanja – sve do Beograda. Pretpostavljamo dok dokumenti ne pokažu pravo lice istine – da su Dve žene bile izlagane na Prvoj Zenitovoj međunarodnoj izložbi i da ih je autor poklonio Ljubomiru Miciću u znak zahvalnosti za objavljenu monografiju.
________________________________________________________________________________________
1 Skulpto-slika (nemački skulpto-malerei, engleski sculpto-painting, francuski peinture plastique) je serija dela nastalih između 1912. i 1922.godine gde je umetnik kombinovao trodimenzionalne volumene, najčešće od limenih ploča il idrvenih oblica, sa ravnom površinom i islikanim partijama, koristeći istovremeno efekte volumena, svetla i senke sa efektima boje na gotovo svim delovima kompozicije.
2 Donald Karshan, Archipenko, Ernst Wasmuth Verlag, Tübingen 1974.
3 Iscrpan tekst o ovom delu i Arhipenku objavljen je pod nazivom: Nova akvizicija Narodnog muzeja: “Dve žene” Aleksandra Arhipenka. Arhipenko u našoj sredini, Zbornik Narodnog muzeja, Beograd, istorija umetnosti/'XI-2, 1982, 209-234.