Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Branislav Dimitrijević
Branislava Anđelković
Miloš Šobajić
Nina Radoičić
Dušan Otašević
Milena Obradović
Dragan Malešević Tapi
Milan Marinković Cile
Beta Vukanović
Stevan Todorović
Dimenzije realnog u Beogradu 1967.
Ideju da se organizuje velika međunarodna izložba pod nazivom Dimenzije realnog dao je italijanski kritičar Enriko Krispolti. Izložba je organizovana u galeriji Doma omladine Beograda tokom maja i juna meseca, a zatim je avgusta preneta u Ljubljanu (Mestna galerija), a novembra u Zagreb (Galerija Studentskog centra). Učestvovalo je oko pedeset umetnika iz raznih zemalja: Argentine, Brazila, Francuske, Savezne Republike Nemačke, Engleske, Islanda, Italije, Jugoslavije, Perua, Poljske, Portugalije, Španije i Sjedinjenih američkih država.Namera organizatora je bila da se istaknu određeni vidovi realnog koji, po svom aktivnom i živom prisustvu, uslovljavaju nove pojave u likovnom izražavanju. Kao osobe koje osećaju sve nove pojave u savremenom životu, umetnici pronalaze materijal za transponovanje kako u događajima vezanim za nauku i tehniku, tako i u teorijskim i filozofskim raspravama, drugim rečima i uopšteno rečeno - u svim vidovima moderne civilizacije. Svesni važnosti svega što donosi naše novo doba, umetnici, angažovani na društvenom planu, često unose ironiju prema tom duhovnom i materijalnom svetu koji se transformiše po uticajem dostignuća nove civilizacije. Međutim, kritika često još nije pronašla odgovarajuću “dijagnostiku” za te nove pojave i pojmove. Govori se o “žrtvovanju plastičkih vrednosti u ime vrednosti života”… Upravo u tom smislu izložba Dimenzije realnog je želela da predstavi aktuelnost današnje umetnosti, njene veze sa egzistencijalnim ljudskim problemima, korišćenje novih izražajnih mogućnosti i iskustva preneta iz sredstava masovnih komunikacija koja su osvojila celokupan svet naših dana.
Izložba je bila podeljena u sekcije koje su odgovarale različitim hipotetičkim izvorima umetničkog stvaralaštva. U sekciji Svakodnevni govor izlagali su Kanogar (Canogar), Gvereski (Guerreschi), Gijoto (Guiotto), Ričard Hamilton (Richard Hamilton), Žouns (Jones), Klazen (Klasen), Rekalkati (Recalcati), Romanjoni (Romagnoni), Saul (Saul); Oniričan svet i prostor memorije predstavio je Bijazija (Biasi), De Filipa (De Filippi), Hemea (Hoehme), Alesandra Martinija (Alessandro Martini), Notarija (Notari), Rodrigez-Laren (Rodriguez-Larain); Ironija predmeta i figure obuhvatila je dela Baja (Baj), Del Peca (Del Pezzo), Pocatija (Pozzati), Segija (Segui), Tilsona (Tilson), Tiserana (Tisserand); u sekciji Ekran sećanja bili su umetnici: Ajo (Aillaud), Bertolo (Bertholo), Burhman (Burchman), Fero (Ferro), Tornabuoni (Tornabuoni), Vos (Voss), Vesli (Wesley); Vizionarska perspektiva prikazala je Dada Đurića, Falstroma (Fahlström), Dragoša Kalajića, Pikerasa (Piqueras), Reljića, Revilu (Revilla), Šejku, Vakija (Vacchi), Veličkovića a Mit optičke mehanike Devala (Devalle), Gaula (Gaul), Marotu (Marotta), Paolocija (Paolozzi) i Šuteja.
Učešće brojnih mladih umetnika koji su već stekli određeni ugled, a koje je beogradska publika imala priliku da sretne prvi put, predstavljalo je značajan događaj, posebno zbog toga što se u našem kulturnom ambijentu sa pažnjom prati intenzivna delatnost na polju likovnih umetnosti i što je Beograd i sam centar pojava, srodnih onima koje su bile zastupljene na izložbi.
Iako je bila ograničena samo na radove na papiru, iѕložba Dimenzije realnog nije predstavljala samo jednosmernu informaciju o onome što se na umetničkom planu događa u svetu. Zahvaljujući izvanrednim radovima Hemea, Hamiltona, Del Peca, Notarija, Falstroma, Klazena, Pikerasa, Ransijaka, Reljića, Kanogara, Tornabuonija, De Filipa. Saula, Segija, Vosa i drugih, izložba je predstavila impozantnu panoramu najaktuelnijih tendencija u okviru današnje figurativne umetnosti uopšte.
Le Dimensioni del Reale a Belgrado 1967, D'Ars Agency, Milano, an.IX, no.38-39, 1968, 158.