Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Marka Tomić Đurić
Marko Tubić
Aleksandar Cvetković
Stojan Aralica
Petar Lubarda
Dragan Malešević Tapi
Stojan Ćelić
Biljana Đurđević
Jugoslav Ocokoljić
Ljubica Sokić Cuca
Slikar i grafičar Dimitrije Ćurčić
Nedavno otvorenom izložbom "Bilbordi" u Prodajnoj galeriji "Beograd" mladi novosadski slikar i grafičar Dimitrije Ćurčić privukao je zavidnu pažnju prestoničke javnosti. Ćurčićevi "Bilbordi" predstavljaju "ambleme društvene klime jednog vremena" u kojoj bes i buka, vreva i gužva, zadihanost i jurnjava onemogućavaju mir i kontemplaciju. U vremenu simulakruma, "kalkulisanih međuljudskih odnosa bez stvarne bliskosti", te "brojnih surogata kao imperativa užitka", ove slike kazuju i o nostagičnoj potrazi za vremenom spontanosti, nevinosti i autentičnosti. Tekstovi na Ćurčićevim platnima ustvari su latinske mudrosti kao ostaci istina koje su preživele više od dva milenijuma. Slikar i grafičar Dimitrije Ćurčić kaže da mu inspiracija za "bilborde" poslužio film Džona Karpentera "Oni žive".- To je film o konzumerizmu i pohlepi. Vladajući sloj čine vanzemaljci koji upravljaju ljudima preko reklama. Jedna grupa ljudi otkriva zaveru vanzemaljaca i ometa vlast. Oni u televizijski program puštaju snimke na kojima kad staviš specijalne naočare umesto cenovnika vidiš parolu: konzumiraj, služi, konformizam. A na svakoj novčanici piše: ovo je tvoj bog! Taj film je bio direktan podsticaj za nastanak mojih bilborda. Oni su na neki način pogled kroz te specijalne naočare. Jer super sve to izgleda, ali ispod te lepe površine krije se truljenje, lobanje... Ništa novo ja ne kazujem, ali bilo mi je bitno da se vidi način na koji ja propuštam informacije kroz filtere u glavi. Ceo koncept sa bilbordima je moja slutnja nečeg što se dešava i nečeg što će se desiti, a najviše šta bi se moglo desiti kad bi neki vladajući sloj ljudima govorio tako i tako treba da se živi - objašnjava Ćurčić.
Tekst je sastavni deo tvojih "bilborda".
- Da. Imam taj narativni stil verovatno kao uticaj stripa. Još na akademiji su me zanimali stari časopisi, omoti, filmovi, plakati... Kasnije sam tekst ubacivao i na grafike. Između ostalog, super mi je i da ljudi čitaju i tako protumače moje radove.
Zašto baš latinske sentencije?
- Nemam konkretan razlog. Zvuče mi najsudbinskije. Te mudrosti su proživele toliko vremena i mnoge od njih se i danas pokazuju kao tačne. Mnoge od njih dokazuju ljudsku glupost ili mudrost, svejedno. Mislim da je latinski najuniverzalniji jezik. Ok, naravno i engleski, ali činilo mi se da bi na engleskom sve bilo suviše bukvalno. Nikad nisam učio latinski, već sam u jednom momentu u rukama imao knjigu latinskih sentencija i dopale su mi se. Te misli sam prvo ubacio na grafike. Na akademiji sam napravio crtež koji je bio alegorijski i tražio neko objašnjenje. Tad mi je kliknulo da bi mogao da ubacim neku latinsku mudrost. Tako je počelo, a posle sam skontao da mi to jako odgovara.
"Bilbordi" su bili propraćeni od strane beogradskih medija... Koliko Novi Sad pruža mladim umetnicima?
- Čini mi se da ljudi koji u Novom Sadu mogu nešto da urade, to ne čine. Neafirmisani mladi umetnici neće dobiti podršku u ovom gradu. Tek ako uspeju nešto da urade u inostranstvu, onda će Novosađani da se zaintresuju i da mu eventualno nešto ponude. Jedan moj drugar nije mogao ništa da uradi, stupio je u kontakt sa ljudima iz Beograda, odlazio je tamo, napravio izložbu i posle su mu ponudili da izlaže na Sajmu umetnosti u Beču. Tamo je odmah prodao par svojih radova. Tu je ostvario kontakt i sad ima i svoje galeriste. U Novom Sadu još uvek ne postoje ljudi koji su do te mere ažurni da pronađu kontakte i imaju neki osećaj koga da plasiraju.
Dragana Garić